Лоренцо Ебисилио

С Википедије, слободне енциклопедије
Лоренцо Ебисилио
Ебисилио у дресу Анжија, 2015.
Лични подаци
Пуно име Лоренцо Лерој Ебисилио[1]
Надимак Еби
Датум рођења (1990-09-24)24. септембар 1990. (33 год.)
Место рођења Хорн, Холандија
Висина 1,76 m
Маса 79 kg
Позиција Офанзивни везни
Јуниорска каријера
Блокерс Хорн
Холандија Хорн
АЗ Алкмар
Холандија Хорн
Ајакс
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012 Млади Ајакс
2010—2012 Ајакс 38 (9)
2013—2015 Металург Доњецк 6 (0)
2013—2014 → Габала (позајмица) 32 (8)
2014—2015 → Мордовија (позајмица) 10 (2)
2015—2017 Анжи 38 (3)
2017—2018 АПОЕЛ 37 (10)
2018—2019 Црвена звезда 19 (2)
2019 Џубило Ивата 3 (0)
Репрезентативна каријера**
2007—2008 Холандија до 17 8 (0)
2009—2010 Холандија до 19 10 (3)
2012 Холандија до 20 1 (0)
2011 Холандија до 21 2 (0)
* Датум актуелизовања: 23. март 2020.
** Датум актуелизовања: 4. октобар 2018.

Лоренцо Лерој Ебисилио (хол. Lorenzo Leroy Ebecilio; Хорн, 24. септембар 1990) холандски је фудбалер. Висок је 176 центиметара и игра у везном реду.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Ебисилио је фудбалом почео да се бави у родном Хорну, играјући за клуб по имену Блокерс (хол. VV De Blokkers). Касније је прешао у локалну Холандију (хол. HVV Hollandia), да би се потом обрео у академији АЗ Алкмара.[2] Неколико месеци након смрти оца, Ебисилио је 27. октобра 2005. године претрпео срчани удар, после чега му је оперативним путем уграђен дефибрилатор.[3] Како је, због здравственог стања, био принуђен да напусти АЗ, вратио се у свој бивши клуб, Холандију и касније није имао сличних проблема.[2] Коначно, Ебисилио је прешао у Ајакс, који му је понудио место у омладинској академији, где је окончао своје фудбалско школовање.[3]

Ајакс[уреди | уреди извор]

Ебисилио са екипом Ајакса испред Беле куће, 2011.

По навршетку омладинског стажа, Ебисилио је прослеђен младој екипи Ајакса, где га је тренирао Франк де Бур. Неколико дана по одласку тадашњег тренера Мартина Јола са функције и проглашења Де Бура за вршиоца дужности, Ебисилио се нашао у стартној постави прве екипе Ајакса за утакмицу против Витесеа, 12. децембра 2010.[4] Неколико дана након свој дебитантског наступа за први тим, Ебисилио је наступио и против свог бившег клуба, АЗ Алкмара, у Купу Холандије, 23. децембра исте године и том приликом био проглашен играчем утакмице.[3]

Почетком 2011. Ебисилио се још неколико пута нашао у стартној постави за лигашке сусрете, да би потом забележио и дебитантски наступ у Лиги Европе на гостовању Андерлехту, коју је Ајакс добио резултатом 3ː0.[5] Крајем априла 2011, Ебисилио је продужио уговор са клубом до лета 2014.[6] До краја сезоне одиграо је већину утакмица у првенству и допринео освајању шампионске титуле за сезону 2010/11. У Купу Холандије је на 5 наступа забележио укупно 2 поготка, од чега један у финалу, против екипе Твентеа, у ком је његов тим поражен резултатом 3ː2.[4] Свој први хет трик у каријери Ебисилио је постигао против екипе Роде, 4. марта 2012.[7] Исте године је освојио и другу узастопну титулу са екипом Ајакса.[4]

Металург Доњецк[уреди | уреди извор]

Након првог дела сезоне током ког није добио прилику да наступи на некој од званичних утакмица Ајакса, Ебисилио је прешао у екипу Металурга из Доњецка. Трансфер је потврђен 2. јануара 2013. године од стране спортског директора Ајакса, Марка Овермарса, а Ебисилио је са новом екипом потписао трогодишњи уговор.[8] До краја сезоне у Премијер лиги Украјине, забележио је укупно 6 наступа, од чега је 4 пута био стартер на терену, током марта 2013.[4]

Габала (позајмица)[уреди | уреди извор]

Године 2013, 5. јуна, Ебисилио је прослеђен екипи Габале на једногодишњу позајмицу.[9] Током свог боравка у овом клубу, Ебисилио је одиграо 32 утакмице у Премијер лиги Азербејџана и постигао 8 голова, док је у државном купу наступио 5 пута, стигавши до финала овог такмичења.[4]

Ебисилио као играч Мордовије, на утакмици против Торпеда, 2015.

Мордовија (позајмица)[уреди | уреди извор]

Након истека позајмице Габали, Ебисилио је отишао на пробни период у Мордовију из Саранска.[10] Месец дана касније, 2. јула 2014. озваничена је једногодишња позајмица овом клубу из Металурга.[11] На својој првој званичној утакмици за клуб, 2. августа исте године, Ебисилио је задобио прелом потколенице, што га је одвојило од терена на неколико месеци.[12]

Анжи[уреди | уреди извор]

У јулу 2015. године, Ебисилио је приступио фудбалском клубу Анжију из Махачкале, обавезавши се клубу, том приликом, на три сезоне.[13] За екипу Анжија званично је дебитовао у минималном поразу од екипе Крила Совјетов, истог месеца. Ебисилио је до краја календарске године постигао два поготка, оба у Москви, на гостовањима Спартаку и Динаму, која је његова екипа добила идентичним резултатом 2ː1. Свој трећи погодак за екипу Анжија, Ебисилио је постигао у 4. колу Премијер лиги Русије за сезону 2017/18, против Рубина у Казању, а Анжи је утакмицу добио истим резултатом као и у претходна два наврата када је он погађао. Ебисилио је у дресу Анжија наступао до краја 2016, а за то време уписао је укупно 43 наступа у такмичењима под окриљем Фудбалског савеза Русије.[4]

АПОЕЛ[уреди | уреди извор]

Дана 26. јануара 2017, Ебисилио је потписао за кипарски АПОЕЛ.[14] Свој дебитантски наступ за ову екипу забележио је у победи на домаћем терену над екипом АЕЛ Лимасола Првој лиги Кипра, ушавши у игру у 85. минуту утакмице.[15] Свој први погодак за ову екипу постигао је против Омоније.[16][17] Наступајући у дресу овог клуба, Ебисилио је одиграо 58 утакмица и постигао 11 голова у свим такмичењима, освојивши две титуле првака, један Куп и један Суперкуп Кипра.[4]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Средином 2018, током летњег прелазног рока, медији су пренели да је Црвена звезда заинтересована за Ебисилија,[18] а недуго затим објављено је и да је његов тадашњи клуб, АПОЕЛ, пристао на услове који су понуђени за откуп играча.[19] Дана 29. јуна 2018. Ебисилио је званично постао нови играч Црвене звезде, потписавши двогодишњи уговор са могућношћу продужења за још једну сезону, а том приликом задужио је број 11 на дресу новог клуба.[20] Вредност његових годишњих прихода је незванично је процењена на 550 хиљада, док је као обештећење наведен износ од 650 хиљада евра.[21] Ебисилио је за екипу Црвене звезде дебитовао на отварању сезоне, у утакмици првог кола квалификација за Лигу шампиона, одиграној у Риги 11. јула, када је у полувремену утакмице против Спартакса из Јурмале ушао у игру уместо Немање Милића.[22] Ебисилио је, потом, забележио и свој дебитантски наступ у Суперлиги Србије, на отварању сезоне 2018/19, против Динама из Врања. Звезда је ту утакмицу добила резултатом 3ː0, а други гол је постигнут након акције Ебисилија и његове асистенције Дејану Јовељићу.[23] Свој први погодак за екипу Црвене звезде, Ебисилио је постигао у првој утакмици против Судуве, 24. јула, у оквиру другог кола квалификација за Лигу шампиона.[24] Услед партија које је пружио на почетку сезоне, Ебисилио је проглашен играчем месеца, по избору навијача.[25] Средином августа исте године, Ебисилио је доживео лакшу повреду, након чега је тренирао смањеним интензитетом,[26] док се у такмичарски погон вратио током септембра.[27] Крајем септембра, односно почетком октобра, Ебисилио је најпре асистирао Марку Гобељићу на гостовању Напретку у Крушевцу, током одложене утакмице 5. кола Суперлиге Србије,[28] а потом, недељу дана касније, додао лопту Марку Марину за погодак против Париз Сен Жермена на Парку принчева у 2. колу групне фазе Лиге шампиона. Ебисилио је на тој утакмици у игру ушао уместо Бена у 73. минуту, а гол у поразу од 6ː1 био је први погодак Црвене звезде у том такмичењу.[29]

Џубило Ивата[уреди | уреди извор]

Дана 27. јула 2019, Ебисилио је потписао уговор на две и по године са јапанским клубом Џубило Ивата.[30]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Ебисилио је у млађим репрезентативним селекцијама наступао за Холандију и био члан свих узрасних између од 16 и 21 године старости.[9] Такође, као члан кадетске, односно омладинске репрезентације ове државе, Ебисилио је учествовао на Европским првенствима 2008. и 2010. године. За младу репрезентацију је дебитовао 9. фебруара 2011, у пријатељском сусрету са екипом Чешке.[31] Поред холандског, поседује и држављанство Суринама.[32]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Ајакс 2010/11. Ередивизија 16 3 4 2 4[а] 0 — 24 5
2011/12. 22 6 0 0 5[б] 0 1[в] 0 28 6
2012/13. 0 0 0 0 0[б] 0 0[в] 0 0 0
Укупно 38 9 4 2 9 0 1 0 52 11
Металург Доњецк 2012/13. Премијер лига Украјине 6 0 0 0 — — 6 0
Габала (позајмица) 2013/14. Премијер лига Азербејџана 32 8 5 0 — — 37 8
Мордовија (позајмица) 2014/15. Премијер лига Русије 10 2 0 0 — — 10 2
Анжи 2015/16. 25 2 2 0 — 2[г] 0 29 2
2016/17. 13 1 1 0 — — 14 1
Укупно 38 3 3 0 — 2 0 43 3
АПОЕЛ 2016/17. Прва лига Кипра 8 2 2 0 3[а] 0 — 13 2
2017/18. 29 8 5 1 10[б] 0 1[д] 0 45 9
Укупно 37 10 7 1 13 0 1 0 58 11
Црвена звезда 2018/19. Суперлига Србије 19 2 2 0 9[б] 1 — 12 1
Каријера 180 34 21 3 31 1 4 0 236 38
Ебисилио као члан Ајакса, 2011.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Ајакс
АПОЕЛ
Црвена звезда

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Укључује утакмице у Лиги Европе
  2. ^ а б в г Укључује утакмице у Лиги шампиона
  3. ^ а б Односи се на утакмицу у Суперкупу Холандије
  4. ^ Односи се на утакмице доигравања за испадање из лиге
  5. ^ Односи се на утакмицу у Суперкупу Кипра

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ебисилио: Имам нешто што можда сада недостаје екипи, пре свега креативност”. Спортски журнал. 2. 7. 2018. Приступљено 28. 7. 2018. 
  2. ^ а б „Lorenzo Ebecilio”. ajaxinside.nl (на језику: du). Архивирано из оригинала 25. 9. 2010. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  3. ^ а б в „Ajax-talent Ebecilio overleefde hartaanval” [Ајаксов таленат Ебисилио преживео срчани удар] (на језику: du). Ad.nl. 22. 1. 2011. Архивирано из оригинала 25. 1. 2011. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и Лоренцо Ебисилио на сајту Soccerway (језик: енглески)
  5. ^ „LIVE Anderlecht - Ajax - Europa League” [Уживо: Андерлехт - Ајакс, Лига Европе]. Евроспорт (на језику: енглески). 17. 2. 2011. Приступљено 30. 6. 2018. 
  6. ^ „Ebecilio langer bij Ajax” [Ебисилио продужио уговор са Ајаксом]. ad.nl (на језику: du). 29. 4. 2011. Приступљено 1. 7. 2018. 
  7. ^ „Ајакс 4:2 Рода, извештај са утакмице”. espn.com. 4. 3. 2012. Приступљено 30. 6. 2018. 
  8. ^ „Ebecilio drie jaar Donetsk” [Ебисилио три године у Доњецку]. telegraaf.nl (на језику: du). 2. 1. 2013. Приступљено 30. 6. 2018. 
  9. ^ а б „Holland Champion Lorenzo joining Gabala - VIDEO” [Шампион Холандије приступио Габали] (на језику: енглески). ФК Габала, званична презентација. 5. 6. 2013. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  10. ^ „На просмотр подъехали Лоренцо Эбесилио и Андрей Богданов” [Лоренцо Ебисилио и Андриј Богданов на проби] (на језику: руски). ФК Мордовија Саранск, званична презентација. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  11. ^ „Лоренцо Эбесилио арендован "Мордовией" до конца сезона” [Лоренцо Ебисилио позајмљен Мордовији до краја сезоне] (на језику: руски). ФК Мордовија Саранск, званична презентација. 24. 7. 2014. Архивирано из оригинала 28. 07. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  12. ^ „Полузащитник "Мордовии" Лоренцо Эбесилио выбыл на полгода” [Лоренцо Ебисилио шест месеци ван терена] (на језику: руски). euro-football.ru. 4. 8. 2014. Приступљено 30. 6. 2018. 
  13. ^ „Лоренцо Эбесилио стал игроком «Анжи»” [Лоренцо Ебисилио постао играч Анжија] (на језику: руски). ФК Анжи, званична презентација. 7. 7. 2015. Архивирано из оригинала 30. 6. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  14. ^ „Σύναψη συμφωνίας με Lorenzo Ebecilio” [Закључен уговор са Лоренцом Ебисилиом] (на језику: gr). ФК АПОЕЛ, званична презентација. 26. 1. 2017. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  15. ^ „ΑΠΟΕΛ 3–0 ΑΕΛ” [АПОЕЛ 3ː0 АЕЛ] (на језику: gr). ФК АПОЕЛ, званична презентација. 20. 2. 2017. Архивирано из оригинала 22. 02. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  16. ^ „ΑΠΟΕΛ 1-0 Ομόνοια Λευκωσίας” [АПОЕЛ 1ː0 Омонија Никозија] (на језику: gr). ФК АПОЕЛ, званична презентација. 9. 4. 2017. Архивирано из оригинала 11. 04. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  17. ^ „Αυτός είναι ο Ολλανδός” [Ово је Низоземац] (на језику: gr). 24sports.com.cy. 9. 4. 2017. Приступљено 30. 6. 2018. 
  18. ^ Kulić, Marko (26. 6. 2018). „Zvezda dovodi bivšeg člana Ajaksa i novog štopera!”. millenniumsport.rs. Архивирано из оригинала 01. 07. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  19. ^ „AПOEЛ: Ебисилио долази у Црвену звезду”. Танјуг. 27. 6. 2018. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  20. ^ „Лоренцо Ебисилио потписао!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 6. 2018. Приступљено 30. 6. 2018. 
  21. ^ Kolar, Jovan (29. 6. 2018). „Novo pojačanje Zvezde!”. supersport365.com. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2018. 
  22. ^ „Спартакс - Црвена звезда 0:0”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 11. 7. 2018. Приступљено 12. 7. 2018. 
  23. ^ Ћоровић, З. (20. 7. 2018). „ЗВЕЗДА УБЕДЉИВА НА СТАРТУ СУПЕРЛИГЕ: Резервисти положили испит”. Вечерње новости. Приступљено 26. 7. 2018. 
  24. ^ „COPY Kanga, PASTE Ebesilio! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 7. 2018. Приступљено 26. 7. 2018. 
  25. ^ „ИГРАЧ МЕСЕЦА ЈУЛА: Лоренцо Ебисилио”. redstarbelgrade.rs. 30. 7. 2018. Архивирано из оригинала 31. 07. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  26. ^ „ЗВЕЗДИНА МУКА: Ебисилио повређен!”. Спортски журнал. 21. 8. 2018. Приступљено 4. 10. 2018. 
  27. ^ „Milojević sprema veliko iznenađenje pred Napoli: Jedan novi igrač u prvoj postavi”. beogradskiportal.rs. 17. 9. 2018. Архивирано из оригинала 04. 10. 2018. г. Приступљено 4. 10. 2018. 
  28. ^ Ћоровић, З. (27. 9. 2018). „ГОБЕЉИЋ О ЕВРОГОЛУ: “Бомба” за пријатеља”. Вечерње новости. Приступљено 4. 10. 2018. 
  29. ^ Nedeljković, Darjan (4. 10. 2018). „OCENE – ZVEZDA: Simić i Čaušić nisu postojali, šta se desilo Krstičiću?”. mozzartsport.com. Приступљено 4. 10. 2018. 
  30. ^ Joksić, Aleksandar (27. 7. 2019). „Dragan Mrđa odveo Ebisilija u Japan”. mozzartsport.com. Приступљено 27. 7. 2019. 
  31. ^ „Ebecilio verliest met Jong Oranje”. ФК Ајакс, званична презентација (на језику: du). 9. 2. 2011. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 1. 7. 2018. 
  32. ^ „Lorenzo Ebecilio” (на језику: португалски). zerozero.pt. Приступљено 1. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лоренцо Ебисилио на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лоренцо_Ебисилио&oldid=26920645”