Лугавчина
Лугавчина | |
|---|---|
 Храм Светог Николе | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| — 2011. |  3078 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 31′ 05″ С; 21° 04′ 04″ И / 44.518° С; 21.067666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 74 m |
.svg)  Лугавчина Лугавчина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11321 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Лугавчина је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 3078 становника (према попису из 2002. било је 3384 становника). Лугавчина се налази у долинама река Велике Мораве и Језаве.
Историја[уреди | уреди извор]
Лугавчина се налази јужно од Смедерева. Првобитно село засновано је у Селишту, јужније од места где се од Цариградског друма одваја пут за село и где је сеоско гробље. Становници су се одатле раселили, по предању, због Цариградског друма, а по луговима на обалама Језаве које су заузели, село је добило своје име.
У најстаријем турском попису ових области, 1476/78. године, забележено је село "Горња и Доња Лугавчина", са 9 кућа и једном удовицом, а приход је износио 640 акчи. У свим наредним пописима се бележе два села: Горња Лугавчина и Доња Лугавчина.
Током 16. века број становника у овим селима је био различит, некад их је било више у Горњој, а некад у Доњој Лугавчини. У доба Мурата III долази у оба села до извесног повећања броја становника, у Горњој Лугавчини их је било 19 кућа, и у Доњој Лугавчини 19 кућа. У којој је мери у овим селима било развијено сточарство даје оријентацију овчарски дефтер са краја 16. века: у Горњој Лугавчини било је 199, а у Доњој 699 глава ситне стоке.
На карти из доба аустријске владавине (1718—1739) унето је насеље, источно од данашње Лугавчине, место Бисак. Данас ту нема кућа, насеља је нестало, али и сада у лугавачком атару постоји место са њивама и ливадама које се зове Бисаг. Ту су се најпре населили Јосићи, за њима Дабићи, па Ерћићи и Седларци и још неке породице. Како су били на друму, да их Турци не би узнемиравли, преместе се и склоне, поред Језаве, где су и остали све док није минула опасност од Турака. Касније се село све више развијало и ширило према Цариградском друму.
У арачким списковима из првих десет година 18. века село је имало 72 куће, а 1822. 74 куће. Године 1846. у Лугавчини је било 123 куће, а по попису из 1921. село је имало 624 куће са 3147 становника.
Најстарије су породице у селу: Јосићи, који не знају од куда су са старином, Дабићи, чији су чукундедови, Дамњан и Дмитар, дошли од Косова, Еврићи (данас под разним презименима) чији је прадед Петар Ера дошао из Мрчајевца (љубички срез) и седларци старином из Седлара. Ове породице живеле у Селишту и за време Турака су се склониле у лугове поред Јазаве. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1][2]
Овде се налази ОШ „Бранко Радичевић” Лугавчина.
Познати Лугавчани[уреди | уреди извор]
- Александар Дабић (1901-1944) - машиновођа, резервни интендантски поручник Југословенске војске, командант Штабног (пратећег) батаљона Смедеревског корпуса Југословенске војске у Отаџбини;
- Живорад Жика Лазић (1933-2009) - сценариста, новинар и књижевник, аутор сценарија за серије Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, Сељаци, Последња аудијенција...
- Новица Марковић (1938-2006) - гардијски пуковник Југословенске народне армије.
Географија[уреди | уреди извор]
На развитак села, велики утицај имала је Морава. Она код Лугавчине јако меандрира, и на тај начин одузима или даје земљу атару овог села.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Лугавчина живи 2463 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,6 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 968 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 17 | 21 | ||
| 80+ | 34 | 45 | ||
| 75—79 | 48 | 69 | ||
| 70—74 | 91 | 123 | ||
| 65—69 | 114 | 132 | ||
| 60—64 | 73 | 100 | ||
| 55—59 | 86 | 71 | ||
| 50—54 | 129 | 126 | ||
| 45—49 | 132 | 122 | ||
| 40—44 | 128 | 111 | ||
| 35—39 | 97 | 98 | ||
| 30—34 | 104 | 90 | ||
| 25—29 | 104 | 95 | ||
| 20—24 | 114 | 96 | ||
| 15—19 | 108 | 116 | ||
| 10—14 | 114 | 99 | ||
| 5—9 | 108 | 104 | ||
| 0—4 | 73 | 92 | ||
| Просек : | 39,6 | 41,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.379 | 374 | 886 | 83 | 36 | 0 |
| Женски | 1.415 | 218 | 895 | 267 | 34 | 1 |
| УКУПНО | 2.794 | 592 | 1.781 | 350 | 70 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 760 | 312 | 0 | 1 | 238 |
| Женски | 400 | 224 | 0 | 0 | 54 |
| УКУПНО | 1.160 | 536 | 0 | 1 | 292 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 53 | 30 | 11 | 23 |
| Женски | 1 | 1 | 36 | 5 | 5 |
| УКУПНО | 1 | 54 | 66 | 16 | 28 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 8 | 10 | 13 | 15 |
| Женски | 2 | 10 | 6 | 23 | 25 |
| УКУПНО | 3 | 18 | 16 | 36 | 40 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 40 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 44 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Насеља“ књ.II(Риста Николић:околина Београда
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература[уреди | уреди извор]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
- „Цариградски друм (1459-1683)“ Олга Зиројевић (Београд).
Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Након информација пронађених у књизи "Цариградски друм (1459-1683) - Олга Зиројевић", која се бави истраживањем турских дефтера из периода првобитне османске владавине, део о настанку села је измењен
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
