Луј Барту

С Википедије, слободне енциклопедије
Луј Барту
Луј Барту
Лични подаци
Датум рођења(1862-08-25)25. август 1862.
Место рођењаОлорон Сен Мари, Француска
Датум смрти9. октобар 1934.(1934-10-09) (72 год.)
Место смртиМарсељ, Француска
Узрок смртиПревелики губитак крви
Политичка каријера
Политичка
странка		Democratic Republican Alliance

Жан Луј Барту (франц. Jean Louis Barthou; Олорон Сен Мари, 25. август 1862 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био француски адвокат, политичар и министар.

Родио се у мјесту Олорон-Сен-Мари, у департману Атлантски Пиринеји 25. август 1862. године.

Непосредно пред Први светски рат, године 1913. године постао је премијер Француске.

Као министар председник 1913—14. истакао се увођењем трогодишње војне обавезе и развијањем ратног ваздухопловства. Као министар спољних послова (1934) радио је на зближавању Француске и СССР-а и стварању услова за његово примање у Лигу народа.

Увиђајући опасност која је запретила Француској доласком Хитлера на власт у Немачкој 1933, настојао је да дође до зближавања између Француске са једне стране и Пољске, Чехословачке, Румуније и Југославије на другој страни, па је зато у пролеће 1934. године посетио престонице тих држава.

Погинуо је у пометњи која је настала након атентата у Марсељу 9. октобра 1934, заједно са краљем Александром, у току својих напора да веже Југославију за француски систем безбедности.[1] Атентат на краља Александра су извршили чланови усташке и ванчамихајковске терористичке организације уз подршку Мусолинијеве Италије и Хортијеве Мађарске. Луј Барту је страдао од стране француског полицајца који га је устрелио у пометњи насталој након убиства краља Александра, што су француске власти заташкале. Према балистичком извештају атентата, који је јавности постао доступан 1974. Бартуа је усмртило зрно 8 mm, испаљено из револвера М1892 – службеног оружја француске полиције.[2]

Био је главна личност иза француско-совјетског пакта, којег је потписао његов наследник Пјер Лавал.

Истакао се као писац (студије о Мирабоу, Ламартину и француској револуцији) те да је 1918. године постао члан Француске академије.[3]

Смедеревско пристаниште је недуго након атентата било названо Пристаниште Луја Бартуа.[4] На Калемегдану, прекопута француског посланства, 26. маја 1935. засађен је "Бартуов храст".[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The assassination of King Alexander I of Yugoslavia, 1934”. Rare Historical Photos (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2019. 
  2. ^ Богдановић, Бранко. „Још има тајни о атентату у Марсељу”. Politika Online. Приступљено 2023-05-26. 
  3. ^ Young 2014 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFYoung2014 (help)
  4. ^ "Политика", 30. окт. 1934
  5. ^ "Политика", 26. мај 1935

Литература[уреди | уреди извор]

  • Young, R (2014). Power and Pleasure : Louis Barthou and the Third French Republic. McGill-Queen's University Press. ISBN 9780773563094. OCLC 951201248. 
  • Young, R (2014). Power and Pleasure : Louis Barthou and the Third French Republic. McGill-Queen's University Press. ISBN 9780773563094. OCLC 951201248. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луј_Барту&oldid=27600585”