Магнус V Ерлингсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Магнус V Ерлингсон
Магнус V Ерлингсон
Лични подаци
Датум рођења1156.
Место рођењаЕтне, Норвешка
Датум смрти15. јун 1184.(1184-06-15) (27/28 год.)
Место смртиФимреите, Норвешка
ГробБерген
Породица
СупружникEstrid Bjørnsdotter
РодитељиErling Skakke
Kristin Sigurdsdatter
ДинастијаЛепокоси
Краљ Норвешке
Период1161. - 1184.
ПретходникИнге I Грбави
НаследникСвере Сигурдсон

Магнус V Ерлингсон (норв. Magnús Erlingsson; 1156, Етне - 1184, Фимреите) је био норвешки краљ (1161 - 1184).

Био је сестрић норвешког краља Магнуса IV Слепог.

Његова владавина била је испуњена ратовима, најчешће против Шведске и Данске, као и бунама. На унутрашњем плану ово раздобље обележио је успон земљопоседничког племства до владајућег положаја [1].

Норвешко царство[уреди | уреди извор]

Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Норвешка власт је у Ирској била ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [2].

Јачање цркве[уреди | уреди извор]

Устаници опседају тврђаву, илустрација

Црква је искористила борбу која је избила међу претендентима, међу којима је био и Магнус, да би повећала своје поседе и ојачала свој утицај [3]. Црква је потчинила свом утицају избор краља, почела да купи десетак од читавог становништва, стекла потпуну независност од краљевске власти у питању постављања лица на црквене положаје. У савезу са аристократијом она је тежила да потчини себи сељаштво [4].

Смрт[уреди | уреди извор]

Свемоћ вишег свештенства и аристократије, који су тежили да у Норвешкој заведу чисто феудални поредак, изазвала је устанак ситног племства и сељаштва. Устаници (такозвани биркебејнери) разбили су аристократију упркос помоћи коју су овој пружили Данци. Краљ Магнус који се налазио на челу аристократије био је убијен, а вођа устанка Свере Сигурдсон је 1184. године проглашен за краља [4].

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Erling of Gerd
 
 
 
 
 
 
 
8. Sven Svensson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Kyrpinga-Orm Svensson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Orm Eilifsson
 
 
 
 
 
 
 
9. Ragna Ormsdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sigrid Finnsdotter
 
 
 
 
 
 
 
2. Erling Skakke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Tostig Godwinson
 
 
 
 
 
 
 
10. Skuli Tostisson Kongsfostre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јудита од Фландрије
 
 
 
 
 
 
 
5. Ragnhild Skulesdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Nefstein
 
 
 
 
 
 
 
11. Gudrun Nefsteinsdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ingerid Sigurdsdatter
 
 
 
 
 
 
 
1. Магнус V Ерлингсон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Olaf III of Norway
 
 
 
 
 
 
 
12. Магнус III Босоноги
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Thora
 
 
 
 
 
 
 
6. Sigurd I of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Thora
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Kristin Sigurdsdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Владимир Мономах
 
 
 
 
 
 
 
14. Мистислав I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Гита од Весекса
 
 
 
 
 
 
 
7. Malmfred of Kiev
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Инге Старији
 
 
 
 
 
 
 
15. Кристина Ингесдотер Шведска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Јелена, краљица Шведске
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
  2. ^ Пејнтер 1997, стр. 218.
  3. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 324–325.
  4. ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
Магнус V Ерлингсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магнус_V_Ерлингсон&oldid=27672792”