Мала лисаста гуска

С Википедије, слободне енциклопедије

Мала лисаста гуска
Anser erythropus
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Anser
Врста:
A. erythropus
Биномно име
Anser erythropus
Распрострањеност врсте

Мала лисаста гуска (лат. Anser erythropus) врста је гуске која је врло слична и сродна лисастој гуски (A. albifrons). Гнезди се на далеком северу Азије и врло је малобројна гнездарица Европе. У Феноскандинавији је враћена на стара станишта програмом реинтродукције. Научно име долази од латинског назива за гуску — anser и назива за црвена стопала — erythropus, који потиче од старогрчког eruthros што значи "црвено" и pous што значи "стопало".[2]

Мала лисаста гуска зимује на крајњем југу Европе и јако је ретка на Британским острвима и Индији.[3] Атрактивна врста и широко држана у приватним колекцијама, па се дешава да често бежи из заточеништва. Примерци виђени током лета или у друштву других домаћих животиња указују на могуће порекло из приватних колекција.

Опис[уреди | уреди извор]

Портрет мале лисасте гуске
Мала лисаста гуска
Јаја мале лисасте гуске (Anser erythropus)
Anser erythropus

Обе врсте лисастих гусака се мало разликују у величини. Мала лисаста, са 53—66 центиметара дугачким телом и распоном крила 120—135 центиметара, није много већа од глуваре (Anas platyrhynchos), али се обе врсте лисастих гусака јасно разликују од дивље гуске својим јарко наранџасто обојеним ногама и мишолико обојеним покровним перима крила. Дивља гуска има кљун и ноге боје свежег меса, док су покровна пера крила плавкастосиве боје.

Обе врсте лисастих гусака имају изразито бело лице и широке црне пруге преко стомака.

Одрасла мала лисаста гуска, поред тога што је мања од лисасте гуске, има уочљив прстен жуте боје око ока, а белина на лицу иде до врха главе, док код лисасте белина иде само до чела.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Мала лисаста гуска се сматра угроженом, али постоје програми реинтродукције животињских врста у дивљину како би се оснажиле крхке дивље популације. Мала лисаста гуска је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA).

Феноскандинавска популација[уреди | уреди извор]

Ова одвојена популација је процењена на 20 гнездећих парова и 60–80 одраслих индивидуа. Гнезди се на северу Норвешке и зимује у Грчкој, Бугарској и Турској. Главна станица до зимовалишта је мађарски Национални Парк Хортобађ, где врста проводи и до два месеца током јесење сеобе и месец дана на пролећној миграцији.[4]

Други део феноскандинавске популације се гнезди у северној Шведској. Процењена величина ове популације 2015. године је око 15 гнездећих парова или 40—50 индивидуа укупно. Ова птица прати западни миграторни пут и зиму проводи у Холандији и Немачкој. Према Црвеној Листи IUCN-а из 2015, конзервациони статус ове популације је критично угрожен.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2018). Anser erythropus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.32. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 1. 2020. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48,150. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Khan, Asif N. (1. 12. 2013). „First Record of Lesser White-Fronted Goose Anser erythropus from Gujarat, India”. Journal of the Bombay Natural History Society (на језику: енглески). 110 (3): 224—224. ISSN 0006-6982. doi:10.17087/jbnhs/2013/v110i3/94037. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 26. 09. 2017. 
  4. ^ Lengyel, S.; Tar, J.; Rózsa, L. (2012). „Flock size measures of migrating Lesser White-fronted Geese Anser erythropus” (PDF). Acta Zoologica Academiae Scientiarum Hungaricae. 58: 297—303. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]