Малме

Координате: 55° 36′ 09″ С; 13° 00′ 03″ И / 55.6025° С; 13.000833° И / 55.6025; 13.000833
С Википедије, слободне енциклопедије
Малме
швед. Malmö
Малме
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ПокрајинаСконе
Основан1275.
Становништво
Становништво‍
 — 2023.360.249
 — густина1.074,92 ст./km2
Агломерација (2023.)768.119
Географске карактеристике
Координате55° 36′ 09″ С; 13° 00′ 03″ И / 55.6025° С; 13.000833° И / 55.6025; 13.000833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина12 m
Површина335,14 km2
Малме на карти Шведске
Малме
Малме
Малме на карти Шведске
Веб-сајт
malmo.se

Малме (швед. Malmö, дан. Malmø) је по броју становника трећи по реду град у Шведској. Налази се у јужном делу земље, у регији Сканији чије је и средиште. Ересундским мостом је повезан са Копенхагеном, главним градом Данске, који је од Малмеа удаљен 25 km.

Град Малме крајем јуна 2008. има 282.904 становника а шире градско подручје које чини Малме и још 11 општина има укупно 628.388 становника[1][2].

Сматра се да је Малме основан у XIII веку а најстарији сачувани записи о статусу града датирају из 1353.[3] када је град био под влашћу Данске државе. Малме је вековима био други по величини град те земље, док није постао део Шведске Роскилдским миром 1658. године.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Оригинално име Малмеа је Малмхауг (Malmöghae), што би у преводу значило „гомила шљунка“. Има и других места у Шведској са истим називом и истим значењем.

Историја[уреди | уреди извор]

У XII веку постојало је насеље које се налазило на подручју данашње четврти Тријангелн. У XIV веку је започета изградња града на обалама Ересунда, чему је иницијатор вероватно био тадашњи дански надбискуп. Богати риболовни терен допринео је брзом развоју Малмеа који је по значају превазишао до тада културно средиште Сканије, град Лунд. Најстарији сачувани записи о статусу града датирају из 1353. године[3]. У овом веку изграђене су најстарије данас сачуване грађевине Малмеа, комплекс зграда Тунелн и Црква Св. Петра.

Илустрација Малмеа у немачком атласу из 1594. године

У XV веку Малме је спадао у највеће градове Данске са својих око 5.000 становника. Постао је и најважнији трговински град на Ересунду и град Ханзе, под заштитом Ерика Померанског. Изграђен је већи број тврђава од којих је данас сачуван само дворац Малмехус који је конструисан 1434. године. Свој садашњи изглед дворац је добио у XI веку, који представља златно доба економског развоја Малмеа. Тада су до Малмеа стигла и лутеранска учења и становништво је конвертовало у протестантизам (1527–1529).

Економија града је стагнирала у XII веку због данско-шведских ратова. Године 1658. Малме је припао Шведској Роскилдским миром. Данци су у неколико наврата покушали да врате Малме под своју власт, на пример у јуну 1677. када је данска војска са 16.000 људи покушала да освоји град, али без успеха. Ускоро град погађа и црна смрт, односно куга, и Малме 1728. године има тек 1.500 становника.

Затим Малме почиње да се опоравља и до 1800. број становника је порастао на 38.054.[4] Крајем XVIII века изграђена је и права лука у Малмеу што је допринело развоју града. Иницијатор тога био је Франс Суел.

У XIX веку изграђена је железница (1850–1870) која је условила индустријализацију града. Малме је од тада традиционално раднички град. Године 1870. Малме је превазишао Норћепинг и постао трећи по величини град Шведске. 1900. године имао је 60.000 становника, 1915. године 100.000, 1952. године 200.000 и 1971. године 265.000. Затим су уследиле деценије рецесије и број становника је опадао па је Малме 1985. имао 229.000 становника. Од 1990. до 1995. Малме је изгубио 25.000 радних места.

Вестра Хамнен

Од тада економија се полако поправља, али Малме остаје град са прилично високим бројем незапослених и град социјалне поделе и сегрегације.[5] Богатија насеља се углавном налазе у западним деловима града, а сиромашнија у источним. 1990—их година број становника је порастао, између осталог због прилива избеглица из ратом погођене Југославије. Године 1995. започета је градња Ересундског моста која је трајала до 2. јула 2000. када је мост свечано отворен. Истовремено је изграђено читаво ново градско насеље под именом Вестра хамнен (Западна лука). Године 2005. започета је градња Сититунела, подземног тунела за железнички саобраћај који ће побољшати комуникације са Копенхагеном.

Географија[уреди | уреди извор]

Сателитски снимак Малмеа од ЕСА Сентинел-2

Малме се налази на 13°00' ИГД и 55°35' СГШ, близу југозападног врха Шведске, у округу Сконе .

Град је део транснационалне Ересундске регије и од 2000. године повезан је Ересундски мост преко Ересунда са Копенхагеном у Данској . Мост је отворен 1. јула 2000. и мери 8 km (цела веза има укупно 16 км), са стубовима који достижу 204,5 m вертикално. Осим трајектних веза Хелсингборг - Хелсингер даље на север, већина трајектних веза је прекинута.

Клима[уреди | уреди извор]

Поглед на Малме из прозора авиона, август 2015

Малме, као и остатак јужне Шведске, има океанску климу (Cfb). Упркос свом северном положају, клима је блага у поређењу са другим локацијама на сличним географским ширинама, углавном због утицаја Голфске струје, а такође и њеног западног положаја на евроазијском копну. Због своје северне географске ширине, дневна светлост траје 17 сати и 31 минут усред лета, али само око седам сати усред зиме. Према подацима од 2002. до 2014. године, Фалстербо, јужно од града, добија у просеку 1.895 сунчаних сати годишње, док је Лунд, на северу, добијао 1.803 сата. Подаци о сунчевој светлости у пољу за време су засновани на подацима за Фалстербо. [6]

Пилдамспарк са старим водоторњем

Лета су блага са просечним високим температурама 20–23 °C и најнижа температура од око 11–13 °C . Топлотни таласи током лета настају повремено. Зиме су прилично хладне и ветровите, са сталним температурама између −3–4 °C, али ретко пада испод −10 °C .

Падавине су слабе до умерене током целе године са 169 влажних дана. Снежне падавине се јављају углавном од децембра до марта, али снежни покривачи се не задржавају дуго, [7] а неке зиме су практично без снега.

Клима за Малме, 1991–2018; екстреми од 1901.
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 10,8
(51,4) 		14,1
(57,4) 		19,5
(67,1) 		26,2
(79,2) 		29,6
(85,3) 		34,0
(93,2) 		33,2
(91,8) 		33,6
(92,5) 		28,0
(82,4) 		22,8
(73) 		17,4
(63,3) 		11,9
(53,4) 		34,0
(93,2)
Средњи максимум, °C (°F) 8,0
(46,4) 		7,7
(45,9) 		13,8
(56,8) 		19,2
(66,6) 		24,6
(76,3) 		26,9
(80,4) 		29,2
(84,6) 		28,2
(82,8) 		23,7
(74,7) 		17,8
(64) 		12,5
(54,5) 		9,2
(48,6) 		29,9
(85,8)
Максимум, °C (°F) 2,9
(37,2) 		3,0
(37,4) 		6,7
(44,1) 		12,6
(54,7) 		17,6
(63,7) 		20,5
(68,9) 		23,2
(73,8) 		22,3
(72,1) 		18,6
(65,5) 		12,6
(54,7) 		8,0
(46,4) 		4,8
(40,6) 		12,73
(54,93)
Просек, °C (°F) 0,8
(33,4) 		0,8
(33,4) 		3,4
(38,1) 		8,0
(46,4) 		12,7
(54,9) 		15,9
(60,6) 		18,5
(65,3) 		18,0
(64,4) 		14,7
(58,5) 		9,5
(49,1) 		5,8
(42,4) 		2,8
(37) 		9,24
(48,63)
Минимум, °C (°F) −1,4
(29,5) 		−1,5
(29,3) 		0,0
(32) 		3,4
(38,1) 		7,7
(45,9) 		11,2
(52,2) 		13,8
(56,8) 		13,7
(56,7) 		10,7
(51,3) 		6,4
(43,5) 		3,6
(38,5) 		0,7
(33,3) 		5,69
(42,26)
Средњи минимум, °C (°F) −11,1
(12) 		−8,6
(16,5) 		−7,1
(19,2) 		−2,9
(26,8) 		1,0
(33,8) 		5,8
(42,4) 		9,4
(48,9) 		8,0
(46,4) 		3,3
(37,9) 		−2,1
(28,2) 		−4,4
(24,1) 		−7,7
(18,1) 		−13,4
(7,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28,0
(−18,4) 		−23,1
(−9,6) 		−23,3
(−9,9) 		−12,1
(10,2) 		−4,5
(23,9) 		−0,1
(31,8) 		2,5
(36,5) 		3,0
(37,4) 		−4,0
(24,8) 		−8,5
(16,7) 		−15,0
(5) 		−22,2
(−8) 		−28,0
(−18,4)
Количина падавина, mm (in) 58,0
(2,283) 		39,7
(1,563) 		38,5
(1,516) 		30,0
(1,181) 		39,9
(1,571) 		67,3
(2,65) 		71,1
(2,799) 		86,3
(3,398) 		42,3
(1,665) 		66,7
(2,626) 		64,2
(2,528) 		69,4
(2,732) 		673,2
(26,504)
Сунчани сати — месечни просек 43,6 64,4 138,9 222,9 274,4 271,5 272,1 236,0 188,1 115,9 56,8 33,1 1.917,7
Извор #1: SMHI Open Data[8]
Извор #2: SMHI Average Data 2002–2018[9]

Становништво[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Малме
Година
Становништво


Град Малме крајем јуна 2008. има 282.904 становника а шире градско подручје које чини Малме и још 11 општина има укупно 628.388 становника[10][11]. Процењује се да ће град до 2013. године имати 301.600 становника.[12]

Малме је мултикултурни град у коме живе припадници 166 националних група који говоре око 100 језика. Чак 35,9% становништва (не укључујући шире подручје града) пореклом је из других држава, а код деце до 17 године тај број је износио 42,8% 2006. године.[13]

Према подацима из 2005. емигранти у Малмеу рођени су у следећим државама:[14]

У Малмеу живи и највећа група Рома у Шведској која броји око 8.000 особа 2007. године.[15]

Године 2005. само две општине у Шведској имају већи проценат особа који су рођени у иностранству, Хапаранда и Бутширка.[16]

Кретање броја становника[уреди | уреди извор]

Кретање броја становика на прелому 20. и 21. века:[17]

Сегрегација[уреди | уреди извор]

Зграда у градској четврти Русенгорд

Малме је један од најподељенијих градова у Европи што се тиче етничке структуре. Странци углавном живе у североисточном и јужном делу града. Градска четврт са највећом стопом странаца је Русенгорд, где 25% становништва чине муслимани и постоји бојазан да ће они постати нижа класа.[18]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Политика[уреди | уреди извор]

Малме је традиционално раднички град и на челу градске власти била је Социјалдемократска партија од 1919. све до 1985. године. Од 1995. године градоначелник је Илмар Репалу из исте партије.[19]

Скупштина општине Малме има 61 посланика који се бирају у изборима сваке четврте године. Од 1919. Социјалдемократска партија само два пута није формирала већину у скупштини, 1985—1988. и 1991–1994. године, када су већину чиниле коалиције деснице.

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Списак градова побратима:[20]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Сателитски снимак
    Сателитски снимак
  • Панорама Малмеа
    Панорама Малмеа
  • Поглед према центру и старом делу града
    Поглед према центру и старом делу града
  • Поглед према јужном делу града
    Поглед према јужном делу града
  • Градска кућа
    Градска кућа
  • Црква св. Петра
    Црква св. Петра
  • Трнинг Торзо
    Трнинг Торзо
  • Пилдамски парк
    Пилдамски парк
  • Дворац Малмехус
    Дворац Малмехус
  • Зграда Кокумс
    Зграда Кокумс
  • Градска библиотека
    Градска библиотека
  • Казино Космопол
    Казино Космопол

Напомене[уреди | уреди извор]

1Означава особе које су емигрирале пре распада СФРЈ.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: шведски) Folkmängd i riket, län och kommuner 30 juni 2008 och befolkningsförändringar första halvåret 2008 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2012), Приступљено 12. 10. 2008.
  2. ^ (језик: шведски) Storstadsområden Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2006), Приступљено 12. 10. 2008.
  3. ^ а б (језик: шведски) www.foteviken.se/malmo Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2010), Приступљено 29. 11. 2008.
  4. ^ (језик: енглески) Encyclopædia Britannica Eleventh Edition (1911), article Malmö
  5. ^ (језик: шведски) Runeberg, NF, History, start, Приступљено 8. 12. 2008.
  6. ^ „Nederbörd Solsken Och Strålning Året 2014” [Precipitation and Sunshine 2014 (Historical Normals section)] (PDF). Swedish Meteorological and Hydrological Institute (SMHI). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 1. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2015. 
  7. ^ „Average Weather in Malmö, Sweden, Year-Round – Weather Spark”. weatherspark.com. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2019. 
  8. ^ „SMHI Open Data” (на језику: шведски). SMHI. Архивирано из оригинала 11. 4. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2019. 
  9. ^ „Statistics from Weather Stations” (на језику: шведски). SMHI. 21. 4. 2019. Архивирано из оригинала 2. 5. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2019. 
  10. ^ (језик: шведски)Приступљено 12. 10. 2008.
  11. ^ Приступљено 12. 10. 2008.
  12. ^ (језик: шведски) Befolkningsprognos för Malmö Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007), Приступљено 29. 11. 2008.
  13. ^ (језик: шведски) www.ssd.scb.se Архивирано на сајту Wayback Machine (26. децембар 2018), Приступљено 29. 11. 2008.
  14. ^ (језик: шведски) Födelseländer och kön, Приступљено 29. 11. 2008.
  15. ^ (језик: шведски) Sydsvenskan: Romsk nationaldag firades med träd Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2009), Приступљено 29. 11. 2008.
  16. ^ (језик: шведски) Malmöbor med utländsk bakgrund, Приступљено 29. 11. 2008.
  17. ^ (језик: шведски) Folkmängden per tätort. Vart femte år 1990-2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2011), Приступљено 29. 11. 2008.
  18. ^ (језик: енглески) Migration News - Migration Dialogue, Приступљено 29. 11. 2008.
  19. ^ (језик: енглески) Malmö City Council Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007), Приступљено 8. 12. 2008.
  20. ^ (језик: шведски) Malmö stads vänortssamarbete Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007), Приступљено 29. 11. 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Малме на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малме&oldid=27532637”