Манастирец
| Административни подаци | |
|---|---|
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Росоман |
| Становништво | |
| — (2002) | 321 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 29′ 17″ С; 21° 56′ 41″ И / 41.4881° С; 21.9447° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 150 m |
  Манастирец Манастирец на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1422 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KA |
Манастирец (мкд. Манастирец) је насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Манастирец је насеље у оквиру општине Росоман.
Историја[уреди | уреди извор]
У месту је 1900. године радила српска школа са учитељем Антонијем Тодоровићем Призренцом. У манастиру је у храму на празник Св. Саву служена литургија, а затим се сишло у село где су деца певала "Ускликнимо с љубављу". У школи је после резања славског колача, беседио учитељ Антоније. Домаћин школски (славски) газда Анастас Радевић угостио је све присутне.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Манастирец је смештен у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 15 km северозападно.
Насеље Манастирец се налази у историјској области Тиквеш. Село је смештено у долини Црне реке, притоке Вардара, у средишњем Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 метара надморске висине, на првим бреговима изнад реке.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).
Становништво[уреди | уреди извор]
Манастирец је према последњем попису из 2002. године имао 321 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (95%), а остало су Срби. Почетком 20. века значајан део становништва чинили су Турци, који су после Првог светског рата иселили у матицу.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
