Манастир Врачево

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Врачево
Манастир светих бесребреника Козме и Дамјана у Врачеву
Опште информације
МестоВрачево
ОпштинаЛепосавић
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе

Манастир Врачево ја манастир Српске православне цркве из 14. века и припада епархији рашко-призренској. Манастирска црква посвећена Светим Врачима представља непокретно културно добро као споменик културе.

Манастир Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана је манастир у Врачеву, на Косову и Метохији. Посвећен је Козми и Дамјану, хришћанским врачевима, бесребреницима, и свецима. Манастир је подигнут у првој половини XIV века, 1316. године. Удаљен је 17 km од Лепосавића и 8 km од Лешка, на североисточним падинама Рогозне, на надморској висини од 570 метара.

Као манастир Свети Врачи помиње се први пут у сопоћанском поменику крајем XIV века. Манастир је већ после Косовске битке био потпуно спаљен и уништен. Црква је овновљена у другој половини XVI века, али је у наредним столећима делила субину народа овог краја. Била је рушена, паљена и пљачкана. Поново је саграђена 1860. године, а 1863. године је при цркви формирана прва српска световна школа са кихињом у овим крајевима, док је настарија школа била манастирска, формирана у току Првог српског устанка, 1808. године. Последњи пут црква и школа су пљачкане и паљене 1912. године, за време Првог балканског рата.

Црква Светих Козме и Дамјана свој садашњи изглед добила је у обнови 1860. године, о чему сведочи и запис у плиткој ленути изнад јужног портала. Црква је једнобродна грађевина, триконхалне основе са кубетом, споља и изнутра полукружном апсидом, наосом и припратом. Изведена је у комбинацији сиге, облутака и неправилно распоређеног камена. Унутрашњи простор није живописан, са изузетком представе Христа Пантократора у своду припрате. Иконостас је осликала група мајстора из Крушева и Битоља, 1899. године.

Последњих деценија црква у Врачеву је била искључиво парохијског карактера, док је сада средствима Владе Србије изграђен конак и обновљен манастирски живот.

Прошлост и положај[уреди | уреди извор]

Манастир је подигнут у првој половини XIV века, највероватније 1316. године. Помиње се први пут у сопоћанском поменику крајем XIV века. Манастир је већ након Косовске битке био потпуно спаљен и уништен.

Удаљен је 17 km од Лепосавића и 8 km од Лешка, на североисточним падинама Рогозне, на надомрској висини од 570 метара. До манастира се може доћи и из правца Новог Пазара, преко Новопазарске Бање и Винорога.

Манастирска црква[уреди | уреди извор]

Манастирска црква је овновљена у другој половини 16. века, али је у наредним столећима била више пута рушена, паљена и пљачкана. Поново је саграђена 1860. године, а 1863. при цркви је формирана прва српска световна школа са кухињом у овим крајевима. Манастирска школа формирана у току Првог српског устанка, око 1808. године.

Последњи пут црква и школа су пљачкане и паљене 1912. године, за време Балканског рата. Црква Светих Козме и Дамјана свој садашњи изглед добила је у обнови 1860. године, о чему сведочи и запис у плиткој ленути изнад јужног портала.

Црква је једнобродна грађевина, триконхалне основе са кубетом, споља и изнутра полукружном апсидом, наосом и припратом. Изведена у комбинацији сиге, облутака и неправилно распоређеног камена. Унутрашњи простор није живописан, са изузетком представе Христа Пантократора у своду припрате. Иконостас је осликала група мајстора из Крушева и Битоља, 1899. године.

Последњих деценија црква у Врачеву је била искључиво парохијског карактера, док је сада средствима Владе Србије изграђен конак и обновљен манастирски живот. [1]

Основ за упис у регистар[уреди | уреди извор]

Одлука о утврђивању цркве Св. Врача за споменик културе, бр. 101 (Сл. гласник РС бр. 5 од 17. 2. 2000) Закон о културним добрима (Сл. гласник РС бр. 71/94).

Предање[уреди | уреди извор]

Према предању, у цркви се налази гроб војводе Павла Орловића или неког од других косовских јунака, а у Врачеву се налазила болница у коју су смештани рањеници након Боја на Косову.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Манастир Врачево[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 26. 02. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]