Манастир Заова

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Заова
Wiki.Zaleđe II Manastir Zaova 1374 02.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Оснивање14. век
Оснивачкнез Лазар
МестоТопоница, Мало Црниће
ДржаваСрбија
Манастир Заова
Zaova.jpg
Опште информације
МестоТопоница
ОпштинаМало Црниће
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
spomenicikulture.org.rs/sr

Манастир Заова припада Браничевској епархији Српске православне цркве и налази се у атару села Топоница, у близини магистралног пута ПожаревацПетровац.

Извор Св. Петке. Један од два лековита извора

Историја[уреди | уреди извор]

У изворима се први пут помиње 1467. године, али је према легенди подигнут у још у другој половини XIV века, за време владавине кнеза Лазара (1371—1389). Манастирска црква је грађена у моравском стилу са основом уписаног крста без кубета и посвећена архистратизима Михајлу и Гаврилу. Манастир је више пута рушен и обнављан, а последњи пут у доба прве владавине Милоша Обреновића (1815—1839, 18581860), док живопис потиче из доба кнеза Александра Карађорђевића (1842—1858). Радио га је самоуки и у то доба веома тражени сликар Живко Павловић, коме је славна пожаревачка сликарка Милена Павловић-Барили, даљи потомак. У близини самог манастира налазе се два извора, за које народ сматра да су лековити.[1]

Постанак[уреди | уреди извор]

За постанак манастира Заова везана је легенда опевана у народној песми Бог никоме дужан не остаје. Према њој, Јелица је била сестра локалних властелина Павла и Радула. Павлова супруга је била љубоморна на њу, због чега је убила сопствено дете и за то оптужила Јелицу. Браћа су јој у то поверовала и за казну су везала сестру за четири коња, које су након тога пустили на четири стране света да је растргну. На месту на коме је пало њено тело настала је црква, око које су касније браћа подигла манастир, након што су сазнали истину и покајали се. На сличан начин су по предању, настали и манастири Сестрољин (на месту на које су пале очи), Рукумија (на месту на које су пале руке) и Брадача (на месту на које су пале брада).

У манастирској цркви се налази узидан гроб за који се сматра да припада Јелици, а изнад њега је на фресци приказано како је четири бела коња растржу на четири стране света.

Галерија (спољашност)[уреди | уреди извор]

Галерија (фрескопис)[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]