Манастир Липар
| Манастир Липар | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија шумадијска |
| Оснивање | 16. век |
| Оснивач | непознато |
| Управник | игуманија Тавита Тишма |
| Локација | |
| Место | Доња Сабанта |
| Држава |  Србија |
| Координате | 43° 56′ 18.6″ N 20° 58′ 15.0″ E / 43.938500° С; 20.970833° И |
.svg)  Манастир Липар Манастир Липар на карти Србије | |
Манастир Липар је женски манастир Српске православне цркве, припада Епархији шумадијској.[1]
Манастир се налази у селу Доња Сабанта, десетак километара од Крагујевца и тридесетак километара од Јагодине, на тзв. старом београдском друму.
Историја[уреди | уреди извор]
Писаних докумената о манастиру нема тако да историчари још нису успели ни да претпоставе када је манастир грађен, ко је ктитор, када је порушен нити и једну другу важну чињеницу из његове историје. Те податке не памти ни становништво тога краја које ипак прецизно зна где је био стари манастир и докле су сезала његова имања и шуме. Данас народ те парцеле назива манастирска ливада, манастирска њива или манастирска шума.
На месту данашње цркве, по предању, постојао је манастир још у 16. веку који су Турци опљачкали и порушили.[2]
Стара црква је подигнута 1849. године.[3]
Митрополит београдски Михаило Јовановић је 1895. записао да се у Доњој Сабанти налази импровизована капела у којој се налазе мошти непознатог монаха, за кога мештани верују да има исцелитељске моћи.[3][2]
На темељима старе цркве 1936. године подигнута је нова манастирска црква посвећена Светом великомученику Георгију, у народу позната и као батаљена црква што је архаични израз за напуштена црква.[3] Њу су својим средствима и добротворним радом сазидали мештани. Црква је обновљена 1997. године.[3] Црква је припадала Доњосабаначкој парохији и у њој су се службе одржавале једном месечно.[2] Током 2003. епископ Јован цркву претвара у манастир посвећен Светом Ђорђу, и за првог игумана поставља архимандрита Саву.[2]
Од 2013. Липар постаје женски манастир.[2]
Биста Ђуре Јакшића[уреди | уреди извор]
У манастирском дворишту се налазила и основна школа у којој је након премештања као учитељ предавао песник и сликар Ђура Јакшић током 1865—1866.[4][5] Забележено је да је осликавао фреске у цркви.[3] Током рада у овој школи је написао и песму На липару.[4][6]
У манастирском дворишту је због тога 1936. на иницијативу школског одбора доњо-сабаначке основне школе подигнута биста Ђуре Јакшића.[6] Током 2004. и 2007. биста је неколико пута уклањана, а Б92 и Вечерње новости су у везу са њеним уклањањем доводили тадашњег игумана манастира који је сматрао да због боемског начина живота који је Ђура водио његовој бисти није место у манастирском дворишту.[7][8]
Током 2015. године у манастирском дворишту је подигнута спомен плоча Ђури Јакшићу, која је дело академског вајара Драгана Ђорђевића.[4]
Манастирска црква[уреди | уреди извор]
Манастирска црква је малих димензија али складно изведена, по угледу на моравске цркве, са низом архитектонских украсних елемената. Правоугаоне је основе са полукружним конхама и олтарском апсидом. Засведена је полуобличастим сводом и покривен бибер црепом. Црква на Липару обновљена је 1997. године и тада је испред ње подигнута чесма са натписом о приложницима који су помогли обнову храма и подизање чесме.
Мошти[уреди | уреди извор]
У манастиру се налазе мошти непознатих светитеља за које народ верују да има исцелитељске моћи. У народном предању, као и у манастирском летопису, памте се исцељења над моштима ових светитеља.
Сестринство[уреди | уреди извор]
Манастир на Липару до 2003. године имао је статус парохијалне цркве, а те године у њему заснива живот светогорац архимандрит Сава (Аврамовић).[2] У јесен 2013. године Липар постаје женски манастир. У манастиру живе:
- игуманија Тавита (Тишма)
- монахиња Исидора (Шолак)
- монахиња Доротеја (Тошић)
Манастирске радионице[уреди | уреди извор]
У манастиру се од 2018. године развила радионица машинског веза. Сестре шију и везу одежде за клирике, као и црквене драперије.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Манастирска црква -
Чесма -
Спомен плоча Ђури Јакшићу -
Манастирска црква -
Унутрашњост манастирске цркве -
Конак
Културни утицаји[уреди | уреди извор]
Ђура Јакшић је током свог рада у школи која се налазила у манастирском дворишту написао своју чувену песму На Липару.[5][6] У Србији постоје удружења, као и манифестације које у свом имену користе реч Липар.[9] Пример је манифестација Липарски дани која се одржава у Српској Црњи.[10]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Епархија шумадијска/Манастир Липар”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2016. г. Приступљено 31. 01. 2016.
- ^ а б в г д ђ Administrator. „Липар - Епархија Шумадијска”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 2020-12-22.
- ^ а б в г д GTOKG. „Манастир на Липару”. gtokg.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-22.[мртва веза]
- ^ а б в „Spomen-ploča Đuri Jakšiću na Liparu”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ а б „О Ђури Јакшићу”. Манастир Св. Великомученика Георгија- Липар (на језику: српски). 2014-11-14. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 2020-12-22.
- ^ а б в „На месту где је Ђура Јакшић испевао своју најбољу песму „На Липару”, откривена је данас спомен биста великом песнику”. Правда: 6. 19. 10. 1936 — преко http://istorijskenovine.unilib.rs.
- ^ „Uklonjena spomen-bista Đure Jakšića”. B92.net (на језику: српски). 25. 08. 2004. Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-22.
- ^ „Ђура опет на Липару”. NOVOSTI (на језику: српски). 12. 10. 2007. Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-22.
- ^ „Срушена кућа Ђуре Јакшића”. NOVOSTI (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 7. 2018. г. Приступљено 2020-12-22.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија (5. 5. 2015). „Почела манифестација "Липарске вечери - Ђурини дани"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-22.
