Манастир Покајница

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Покајница
Опште информације
МестоСтаро Село
ОпштинаВелика Плана
Држава Србија
Време настанка1818.
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја управник игуманија Евгенија Николић
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Манастир Покајница је женски манастир Епархије браничевске, Српске православне цркве. Првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Историја[уреди | уреди извор]

Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.[1]

Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.

Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године

Старешине манастира[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]