Манастир Покајница

Манастир Покајница
Манастир Покајница
Опште информације
Место	Старо Село
Општина	Велика Плана
Држава	Србија
Време настанка	1818.
Тип културног добра	Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту	Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Манастир Покајница је првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Старешине манастира Покајнице били су; Васијан Мишић (1953—1977), Герасим Животић (1977—1986), Стефан Ђурђевић (1986—1994), Иларија Сретеновић (1994—2003).^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.^[2]

Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.

Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године.

Свети Тадеј Витовнички је био манастирски старешина једно време. Иларија Сретеновић била је игуманија Манастира Покајнице од 1992.г. до свог упокојења 2003.