Манастир Радовашница

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Радовашница
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија шабачка
Оснивање13. век.
ОснивачДрагутин Немањић
МестоРадовашница
Држава Србија

Манастир Радовашница је манастир Српске православне цркве, епархије шабачке.[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе. Евгенија Абт монахиња манастира је ктитор.

Положај[уреди | уреди извор]

Манастир се налази у истоименом селу на двадесет три километра од Шапца, у подножју северне стране планине Цер. Посвећен је светим архангелима Михаилу и Гаврилу, а сматра се задужбином краља Драгутина Немањића.

Манастир слави две славе. То су Сабор светог архангела Гаврила, 26. јула по новом календару, и Покров Пресвете Богородице, 14. октобра. Преслава манастира Радовашница (народни сабор) је на светог пророка Илију, 2. августа.

Историја[уреди | уреди извор]

Maнaстир сe нaлaзи испoд плaнинe Цeр, нa мeсту oкружeнoм стoлeтним стaблимa хрaстoвe, букoвe и липoвe шумe, у сeлу Рaдовaшницa. Хрaм Свeтих aрхaнгeлa Mихaилa и Гaврилa пoмињe сe у најстaријим зaписимa сa рeкe Рaдовaшницe. Смaтрa сe дa je мaнaстир зaдужбинa крaљa Дрaгутинa Нeмaњићa, који је влaдao oд 1282. до 1316. гoдинe. Maнaстир нa Цeру је прe турскoг врeмeнa зaузимao виднo мeстo. Биo je сaгрaђeн у рaшкoм стилу oд лoмљeнoг кaмeнa, пoкривeн шиндрoм. Први писани помен манастира је турски попис из 1548. године, док се у нашим изворима индиректно помиње 1541. године. Свакако, манастир је саграђен пре доласка Турака и задужбина је Драгутина Немањића.

У турским пописима из 1600. и 1624. године, налазимо и друго име овог манастира — Косаник. Име је можда везано за стари Косанин град, чије рушевине се налазе на врху Цера.

У старим записима се манастир назива и Храм Светог архангела Михаила, или Михаила и Гаврила, на реци Радованшчици или Радовантици.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Манастирска црква грађена је у стилу рашке школе. Грађена је од ломљеног камена и покривена шиндром. Има облик два прекрштена правоугаоника са припратом и заобљеном олтарском апсидом. Кубе је округло споља и изнутра држе сидни пиластри. Стубови се завршавају луцима који држе квадратно постоље на коме је изведено кубе. Ово постоље споља је доста наглашено.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Манастир Радовашница”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2010. г. Приступљено 21. 10. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]