Манастир Рајчица

Манастир Рајчица (Манастир Св. Ђорђа Победоносца)
Манастир Рајчица (Манастир Св. Ђорђа Победоносца)
Манастир „Св. Ѓорѓи Победоносец“
	Манастир Рајчица
Основни подаци
Статус	активан
Тип	женски манастир
Јурисдикција	Македонска православна црква — Охридска архиепископија
Локација
Место	Рајчица
Држава	Северна Македонија
Координате	41° 30′ 53″ N 20° 32′ 56″ E / 41.51472° С; 20.54889° И
	Манастир Рајчица (Манастир Св. Ђорђа Победоносца) Манастир Рајчица (Манастир Св. Ђорђа Победоносца) на карти Северне Македоније

Манастир Рајчица или Манастир Св. Ђорђа Победоносца се налази у Рајчици, у западном делу Северне Македоније. Данас се манастир налази у западном делу Македоније, где углавном живе исламизовани Албанци.

Историја[уреди | уреди извор]

Налази се у близини града Дебар. То је женски манастир и метох је једног од најпознатијих манастира, Бигорског манастира. Претпоставља се да је подигнут почетком 14. века. Ипак тачна година изградње није позната, а манастирски конаци су урађени 1835. у време када је игуман манастира био архимандрит Арсениј из Галичника.^[1]

Овај женски манастир је део манастирског комплекса Бигорског. Манастирска црква и манастирски конаци су били изграђени 1835. У цркви се налази иконостас у дуборезу који је израђен исте године, а на иконостасу је приказан крст са Христовим распећем. Дуборез потиче из 16. века. Црква је зографисана (иконописац дебарске школе, Дичо Зограф) у периоду од 1840-1852. У цркви се чува део моштију руке светог Ђорђа, мошти тог свеца из 4. века су уграђене у позлаћено сребро у облику руке.

Манастирске митре

Од 2008-2009 најзначајнија одлика манастира је рукотворена делатност монашког сестринства у манастирском комплексу. У тишини и уз сталне молитве монахиње израђују уникатне митре врхунског квалитета. Свака креација је у сагласности са везом и бојом епископа, који треба да је носи. Овај манастир је једино место у Северној Македонији у којем се израђују митре (митра означава покорност Архијереја Христовом Јеванђељу и Христов венац). Митра уједно служи и као символ архијерејске власти, а израђена ремек дела су потраживана и од осталих православних цркава у свету. Митре су до сада носиле (или још носе) владике (и сами патријарси) у Бугарској православној цркви, Српској православној цркви, Грчкој православној цркви, Румунској православној цркви и Цариградској патријаршији.