Манастир Чокешина

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Чокешина
250п
Манастирска црква
Опште информације
МестоЧокешина
ОпштинаЛозница
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Власникуправник игуманија Ана (Петровић)
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Манастир Чокешина је женски манастир припада Епархији шабачкој Српске православне цркве, налази се у истоименом селу, у подножју Видојевице, планине Цер.[1]

Манастир Чокешина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Легенда и настанак[уреди | уреди извор]

Споменик српским устаницима. учесницима битке на Чокешини

По легенди манастир је задужбина Милоша Обилића. Манастир је као и село назван по Богдану Чокеши некадашњем мачванском властелину. Године 1458. постајe власништво великог логотега Стјепана Ратковићa, a из тог времена потичу и две сачуване камене плоче у поду цркве. У периоду од 1707. до 1732. године, после велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, у манастиру је постојала школа на челу са игуманом Василијем. Турци су затим запалили и срушили манастир. На старим темељима 1786-86. изграђена је нова црква, која је поново срушена у време Првог српског устанка када се овде одиграла битка између Срба и Турака, позната као Бој на Чокешини. У манастирској порти подигнут је споменик са гробницом у знак сећања на српске устанике.[2][3]

Манастир данас[уреди | уреди извор]

Данашња црква манастира Чокешина грађена је између 1820. и 1823. године заслугом кнеза Милоша и његовог брата Јеврема. Црква је посвећена је рођењу Пресвете Богородице. Иконостас је из 1834. а конак на спрат из 1918. године. Бомбардовањем у септембру 1941. манастир је уништен, а обновљен је поново 1962. године. Једно време ту је била болница и место боравка сиромашне деце из разних крајева земље.

Једно време старешина манастира је био Митрофан Матић који је убијен 1941. године и сахрањен у манастиру.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]