Марија Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Ђорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1902-08-14)14. август 1902.
Место рођењаБијељина, Аустроугарска
Датум смрти1. мај 1982.(1982-05-01) (79 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Марија Ђорђевић (Бијељина, 14. август 1902Београд, 1. мај 1982) била је професорка, публицисткиња, преводилац и лектор немачког језика.

Биографија[уреди | уреди извор]

Марија Ђорђевић, рођена Бауер, године 1902. — као најстарије дете својих родитеља. 1913. године завршава основну школу у Бијељини. Неколико година касније, тачније 1918, завршава Средњу трговачку, а 1922. Учитељску школу у Сарајеву. Након средње школе, уписује Вишу педагошку у Београду, на којој дипломира 1930, док 1938. године такође дипломира на француском универзитету.

Радно искуство[уреди | уреди извор]

Радила је као учитељица у Бијељини (1922—1925), наставница Грађанске школе у Земуну (1927—1928); била је суплент Учитељске школе у Новом Саду (1930—1933), професорка Женске учитељске школе у Београду (1933—1941), професорка Девете, Шесте и Осме мушке школе у Београду (1942—1950). Предавала је југословенску књижевност, француски, немачки, руски језик, као и дечју психологију. Од 1950. до 1965. је професорка и лектор немачког језика на Шумарком факултету у Београду.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Савремене педагошке теорије (превод са немачког, Суботица 1932)
  • Данашње стање духовних наука и школа (Београд, 1933)
  • Војникова награда (Београд, 1964)
  • Два схватања (Београд, 1967),
  • Функционално васпитање (превод са француског, Београд 1950)
  • Људска судбина (Београд, 1954)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попов, Чедомир (2007). Српски биографски речник. Нови Сад: Матица српска. 

Литература[уреди | уреди извор]