Марија Кири

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марија Кири

Марија Склодовска Кири
Марија Склодовска Кири

Општи подаци
Датум рођења 7. новембар 1867.
Место рођења Варшава (Пољска)
Датум смрти 4. јул 1934.
Место смрти Саланш (Француска)
Рад

Марија Склодовска-Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie; Варшава, 7. новембар 1867Саланш, 4. јул 1934) је била француска физичарка и хемичарка пољског порекла. Имала је француско и пољско држављанство. Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио Кири.

У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радијума и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије.

Двострука је добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

Детињство и младост у Пољској[уреди]

Марија се родила као пето дете у учитељској породици. Њен деда Јозеф Склодовски је био познат педагог. Отац, Владислав Склодовски, био је наставник математике и физике, као и директор две варшавске гимназије[1]. Мајка јој је боловала од туберкулозе и преминула је када је Марија имала 12 година. Отац јој је био слободних схватања, док је мајка била веома ревносна католикиња.[2]

Завршила је гимназију 12. јуна 1883. године. После завршетка гимназије, годину дана је провела на селу у властеоској, земљопоседничкој породици свога оца, а потом, код оца у Варшави, где је повремено радила дајући приватне часове.

Тада је са старијом сестром Броњиславом склопила договор да ће је финансијски помагати током њеног студирања медицине у Паризу, у замену за то да сестра њу почне финансијски да помаже, на исти начин, за две године[3]. Због договора са сестром Марија се запошљава као гуверната - кућни учитељ за млађу децу) у једној правничкој породици из Кракова, а потом у једној властеоској породици у којој је остала две године. Док је радила у овој породици заљубила се у Казимјежа Жоравског, будућег познатог математичара. Међутим Казимјежови родитељи су одбацили могућност венчања Казимјежа са сиромашном Маријом, тако да је она избачена са посла.[4] Марија је нашла посао у другој породици, где је провела још годину дана, непрестано потпомажући сестру Броњиславу.

Почетком 1890. године Броњислава, која се удала у Паризу, је позвала Марију да дође код ње. Међутим, Марија је и даље рачунала на брак са Казимјежом са којим се виђала у Варшави. Због тога је одбила понуду и вратила се код оца где је остала до 1891. године. У октобру те године је, после сестриног инсистирања и раскида везе за Казимјежом, ипак одлучила да оде за Француску.[5]

Студије на Сорбони[уреди]

Марија је 1891. године у Паризу, на Сорбони уписала студије на одсеку физике и хемије. Преко дана је студирала а ноћу радила дајући приватне часове. Године 1893. године је положила као прва у генерацији и запослила се као лаборант у индустријској лабораторији у Липмановим постројењима (Lippman). Док је радила и даље је студирала, положивши и математику 1894. године.

Научни рад[уреди]

Пјер и Марија Кири 1906. године

Марија је 1894. године такође упознала и свог будућег мужа, француза Пјера Кири (фр. Pierre Curie), који је у то време био на докторским студијама у Бекереловој лабораторији. Када је Пјер докторирао 1895. године, Марија се удала за њега.

Пјер је препоручио Марију Бекерелу, који јој је потом предложио докторске студије под његовим надзором. Бекерел јој је предложио да врши испитивање зашто је радиоактивност неких врста руде уранијума знатно веће него радиоактивност чистог уранијума.

Марија је, прво уз помоћ младог хемичара (фр. André-Louis Debierne) почела да разлаже руду уранијума на појединачна хемијска једињења и тражи једињење које изазива високу радиоактивност ове руде. Касније се раду прикључио и Пјер. Ова испитивања су, после четири године, довела до открића полонијума, а потом и знатно радиоактивнијег радијума. Ова испитивања су за резултат имала и објашњење појаве радиоактивности, као ефекта распада атомског језгра. Године 1903. Марија је постала прва жена у историји која је добила титулу доктора физике. Исте године добила је и Нобелову награду.

Када су добили Нобелову награду Марија и Пјер су нагло постали славни. Пјер је постао професор на Сорбони, а и добио је дозволу на отварање своје лабораторије у којој је шеф испитивања била Марија.

Пјер је 19. априла 1906. године погинуо, када га је прегазила коњска запрега. Марија је већ 13. маја добила катедру свога преминулог мужа. На тај начин Марија је постала прва жена професор на Сорбони. Године 1911. гласало се о њеном примању у Француску академију наука, али није примљена.

Скандал са Полом Ланжевином[уреди]

На првој конференцији у Солвеју, Марија Кири (седи, друга са десна) разговара са Анријем Поенкарем. Стоје Ернест Радерфорд (четврти са десна), Алберт Ајнштајн (други са десна) и Пол Ланжевин (скроз десно).

Године 1911. је објављена веза Марије и француског физичара Пола Ланжевина. Ова веза је трајала око годину дана (1910. и 1911. године). Ланжевин је био ожењен и оставио је породицу због ове везе. Новине су осуђивале Марију као особу која је растурила породицу Ланжевинових. Пошто је Марија била 4 године старија новине су имале додатни разлог да је оптужују.

Пошто се изјашњавала као атеисткиња, а пореклом из Пољске у којој је тада живео велики број Јевреја, јавиле су се и гласине да је Јеврејка, иако је потицала из пољске племићке породице.

Институт за радијум[уреди]

Крајем 1911. године Марија је добила другу Нобелову награду. Захваљујући томе успела је да убеди француску владу да издвоји средства за приватни Институт за радијум, тренутно Institut Curie). Институт је изграђен 1914. године и у њему су вршена испитивања из области хемије, физике и медицине. Из овога института су, каснијих година, изашла још четири нобеловца.

Први светски рат[уреди]

За време Првог светског рата Марија Кири је постала шеф војне медицинске коморе која је организовала пољске рендгенске станице. Ови рендгени су користили цеви са безбојним гасон, нуспродуктом радијума, који је касније идентификован као радон. Марија је лично обезбедила ове цеви са гасом, добијеним из радијума који је она пречистила. Кроз ове станице је прошло преко 3 милиона француских војника.

Послератно доба[уреди]

Након Првог светског рата, Киријева је два пута обишла Сједињене Државе, 1921. и 1929, да би прикупила новац за истраживање радијума. Ово одвлачење са научног рада и много пажње јој нису пријали, али је успела да обезбеди срества за свој рад. На другој америчкој турнеји успела је да прикупи средства да опреми Варшавски институт за радијум, који је основан 1925, на челу са њеном сестром Броњиславом.

Марија Кири је умрла близу Саланша 1934. од апластичне анемије, која се скоро сигурно последица излагања радијацији, пошто штетни ефекти јонизујућег зрачења још нису били познати, а она је велики део свог посла радила у шупи без заштитних средстава. Носила је пробне цеви са радиоактивнимм изотопима у свом џепу и држала их у фиоци свог стола. Сахрањена је поред Пјера у Sceaux, али су 1995. године њихови остаци пренесени у Пантеон у Париз.

Маријина и Пјерова старија кћерка Ирена Жолио-Кири је добила Нобелову награду за хемију 1935. за откриће да алуминијум може бити радиоктиван и да емитује неутроне када се бомбардује алфа зрацима. Млађа кћерка Ева је написала мајчину биографију „Мадам Кири“ (фр. Madame Curie).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ У пољском систему образовања гимназија је обавезна и траје 3 године. Деца иду у гимназију после 6 разреда основне школе
  2. ^ Ewa Curie: Maria Curie pp. 5-30
  3. ^ Maria Curie, Autobiografia, стр. 14
  4. ^ Susan Quinn, Życie Marii Curie (Живот Марије Кири), стр. 104
  5. ^ Ewa Curie, Maria Curie, стр. 100-101

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :