Марко Живић
| Марко Живић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. април 1972. |
| Место рођења | Крушевац (СР Србија), СФР Југославија |
| Датум смрти | 14. октобар 2021. (49 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Држављанство | Србија |
| Занимање | глумац |
| Рад | |
| Активни период | 2002—2021 |
| Битна улога | Сенке над Балканом — Василије Трнавац Бранилац — Урош Михајловић Монтевидео, Бог те видео! — Исак Монтевидео, Бог те видео! — Исак |
| Веза до IMDb-а | |
Марко Живић (Крушевац, 4. април 1972 — Београд, 14. октобар 2021) био је српски глумац.
Биографија[уреди | уреди извор]
.jpg)
Завршио је глуму 1995. године на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Радета Марковића.
Радио је у позоришту и на филму. Био је у сталној глумачкој постави у Позоришту на Теразијама, као и у Београдском драмском позоришту где је играо у представама Кад су цветале тикве, Не играј на Енглезе, Свирај то поново, Сем, Лет изнад кукавичјег гнезда, Делиријум тременс, а играо је и у другим позориштима.
Током 2007. године је водио емисију Марко Живић шоу на ТВ Фокс.[1]
Од јануара 2015. године је учествовао у талент-шоу програму Аудиција, који се емитовао на телевизији Пинк, као један од чланова жирија. Такође је водио и квиз за средњошколце „Здраво Европо“, који се емитовао на Радио телевизији Србије.[2]
Дао је глас медведу Балуу у српској верзији "Књига о џунгли 2", Ним Галуу у синхронизираном филму "Епик", Рафаела у филмовима "Рио" и "Рио 2", Миру у филму "Артур и Минимоји" и мишу Мортону у синхронизованој верзији "Хортона."
Био је у браку са Наташом Павловић, српском водитељком.[3]
Преминуо је 14. октобра 2021. у 49 години у Београду.[4]
Планирано је да се мала ноћна сцена у Крушевачком позоришту назове по њему.[5]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 2000-е | |||
| 2002. | Тајни агент Изи | (Глас) | |
| 2002. | Хотел са 7 звездица | Мали Мита | |
| 2004. | Скела | монах | |
| 2005. | Идеалне везе | ||
| 2006–2007. | Љубав, навика, паника | службеник | |
| 2007. | Позориште у кући | Рођин шеф | |
| 2007. | Премијер | Ђокић | |
| 2008. | Читуља за Ескобара | Киле | |
| 2008. | Горки плодови | Огњен Барбатовић „Папак“ | |
| 2008. | Београдски фантом | Фанђо | |
| 2009. | Куку, Васа | Павле | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Тотално нови талас | Сава Јовић | |
| 2010. | Здухач значи авантура | Сава Јовић | |
| 2011. | Монтевидео, Бог те видео! | Исак | |
| 2012. | Фолк | Лепи Лукић | |
| 2012–2014. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Исак | |
| 2013. | На путу за Монтевидео | Исак | |
| 2014. | Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) | Исак | |
| 2017–2019. | Пси лају, ветар носи | Мика Армоника | |
| 2017. | Прва тарифа | ||
| 2017—2020. | Сенке над Балканом | Василије Трнавац | |
| 2018–2021. | Жигосани у рекету | Ласло, Војин адвокат | |
| 2020-е | |||
| 2021. | Тома | Јуса, газда казина | |
| 2021. | Не играј на Енглезе | Пикси | |
| 2021. | Бранилац (серија) | Урош Михајловић | |
| 2021. | 48 Hours and 1 Minute | Лазар Недељковић | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Novaković, A. (1. 9. 2007). „Ukinut "Marko Živić šou"”. Блиц. Приступљено 14. 10. 2021.
- ^ „Здраво, Европо”. Радио телевизија Србије. 2. 10. 2010. Приступљено 14. 10. 2021.
- ^ Марко Живић, биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2013), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ ПРЕМИНУО МАРКО ЖИВИЋ: Глумац изгубио битку са короном („Вечерње новости”, 14. октобар 2021)
- ^ Бабовић, С. (15. 1. 2022). „НОВА СЦЕНА НОСИЋЕ МАРКОВО ИМЕ: Позориште у Крушевцу одаје почаст свом глумцу који је оставио неизбрисив траг у родном граду”. Вечерње новости. Приступљено 17. 1. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Марко Живић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Марко Живић: Глума ме чини бољим човеком („Вечерње новости”, 21. јул 2019)
