Марко Рапо

Марко Рапо
Марко Рапо
Лични подаци
Датум рођења	1919.
Место рођења	Тушиловац, код Војнића, Краљевина СХС
Датум смрти	1991. (71/72 год.)
Место смрти	, СФРЈ
Професија	војно лице
Члан КПЈ од	1942.
Војна каријера
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 — 1977.;
Чин	генерал-потпуковник
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Одликовања

Марко Рапо (Тушиловац, код Војнића, 1919—1991) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник Југословенске народне армије и ађутант врховног команданта председника СФРЈ.

Као истакнути и одани официр, често је пратио маршала Јосипа Броза Тита на путовањима, попут посете Јужној Србији 1968. године, где га је пратио у чину пуковника.^[1] Од 1973. до 1977. године је био ађутант председника СФРЈ маршала Јосипа Броза Тита. Током званичне посете Краљевини Шведској, генерал Рапо је случајно раније затворио врата аутомобила и ненамерно прикљештио Брозову леву руку, што је забележено камером.^[2]

Пензионисан је 1977. године.

Преминуо је 1991. године.

Референце

^ Бонџић, Драгомир (2011). „Јосип Броз Тито у Јужној Србији 1968. године” (PDF). Лесковачки зборник. Народни музеј Лесковац: 347.
^ „Како је ађутант Титу прикљештио руку”. РТРС. 30. 09. 2013.

[1] Бонџић, Драгомир (2011). „Јосип Броз Тито у Јужној Србији 1968. године” (PDF). Лесковачки зборник. Народни музеј Лесковац: 347.

[2] „Како је ађутант Титу прикљештио руку”. РТРС. 30. 09. 2013.

[1]

[2]

п р у Команданти Гарде
Војска Кнежевине Србије	Тома Вучић Перишић (1830—1831) Коста Хранисављевић (1832—1834) Михаило Обреновић (1834—1839) Александар Карађорђевић (1839—1842) Јован Наумовић (1843—1846) Живко Давидовић (1846—1859) Јован Варјачић (1859—1864) Коста Јанковић (1864—1870) Цветко Павловић (1870—1872) Милош Ђермановић (1872—1875) Димитрије Цинцар-Марковић (1875—1876) Коста Мићић (1876—1878) Лазар Лазаревић (1878—1881)
Војска Краљевине Србије	Светозар Тривунац (1882—1883) Лазар Лазаревић (1883—1885) Михајло Кумријић (1885—1889) Љубомир Христић (1889—1892) Александар Константиновић (1893—1900) Војислав Блазнавац (1901—1903) Витомир Христић (1903—1905) Миливоје Анђелковић Кајафа (1905—1906) Милан Дунић (1906—1907) Ђурђе Јосифовић (1907—1912) Павле Е. Јуришић Штурм (1915—1917) Петар Живковић (1917—1918)
Југословенска војска	Петар Живковић (1918—1929) Љубомир Максимовић (1929—1932) Петар Живковић (1932—1934) Ратко Ракетић (1934—1936) Александар Станковић (1936—1940) Михаило Стајић (1940—1941)
Југословенска армија и Југословенска народна армија	Милан Жежељ (1944—1946) Милорад Јанковић (1946—1948) Симеон Сабљић (1948—1953) Филип Јандријевић (1953—1956) Марко Рапо (1956—1973) Франц Петерка (1973—1976) Рајко Маричић (1976—1984) Велимир Ћорић (1984—1988) Миле Мркшић (1989—1992)
Војска Југославије и Војске Србије и Црне Горе	Милорад Панић (1992—1993) Љубиша Стојимировић (1993—1995) Миломир Миладиновић (1995—1997) Миливоје Бојовић (1997—2001) Радомир Ћосић (2001—2005) Горан Радовановић (2005—2006)
Војска Србије	Горан Радовановић (2006—2011) Миломир Тодоровић (2011—2021) Никола Дејановић (2021—2024) Жељко Фурунџић (2024—данас)

п р у Ађутанти и начелници Кабинета Врховног команданта оружаних снага СФРЈ
Лични пратиоци Врховног команданта НОВ и ПОЈ (1941—1944), ађутанти и начелници Кабинета Врховног команданта оружаних снага ФНРЈ/СФРЈ (1944—1980)
Лични пратиоци	Јаша Рајтер (1941) Бошко Чолић (1941—1945) Ђуро Вујовић (1942—1943) Раде Ристановић (1942—1945) Никица Прља (1942—1945) Зарије Стругар (1943—1945)
Ађутанти	Милан Жежељ (1944—1961) Лука Божовић (1961—1966) Ђука Баленовић (1966—1971) Анђелко Валтер (1971—1973) Марко Рапо (1973—1977) Тихомир Виловић (1977—1979) Звонимир Костић (1979—1980)
Начелници Кабинета	Митар Бакић (1944—1945) Љубодраг Ђурић (1945—1947) Радомир Бабић (1948—1950) Бошко Шиљеговић (1950—1953) Милош Шумоња (1953—1962) Петар Бабић (1962—1970) Бруно Вулетић (1970—1973) Милан Кнежевић (1973—1974) Жика Стојшић (1974—1979) Драго Николић (1979—1980)