Марс-2

Марс-2
	; Марс-2 орбитер и лендер (видљив на врху).
Оператор	СССР
Тип мисије	Орбитер и лендер
Датум лансирања	19. мај 1971.г. у 16.22.44 UTC
Крај мисије	22. август 1972.г.
Ракета-носач	Протон К/Д
Место лансирања	Космодром Бајконур
Маса	2.265 kg
Извор напајања	Орбитер: соларни панели; Лендер: батерије
Врста орбите	ареоцентрична
Улазак у орбиту	27. новембар 1971.
Инклинација орбите	48,9 °
Орбитални период	17,96 сати
Апоапсис	24.940 km
Периапсис	1.380 km
Међународна ознака	1971-045A

Марс-2 је био совјетски вјештачки сателит (аутоматска научно-истраживачка станица) намијењен за истраживање планете Марс. Лансиран је 19. маја 1971.

Ток мисије[уреди | уреди извор]

Марс-2 и Марс-3 су биле идентичне летјелице, свака са орбиталним и дијелом за приземљење на површину Марса. Циљ мисије је био снимање површине и облака, мјерење температуре, истраживање топографије, састава површине, мјерења атмосфере, магнетских поља и сунчевог вјетра.

Дио за спуштање је ослобођен од орбиталног дијела Марса-2 дана 27. новембра 1971. Угао улаза у атмосферу је био виши него је планирано, систем приземљења је отказао и капсула се разбила ударом о планету.

Орбитални дио је био успјешан, и слао је податке на земљу, заједно са орбитером Марса-3, од децембра 1971. до марта 1972. Укупно су послали 60 фотографија, које су откриле планине високе 22 км, атомски водоник и кисеоник у вишим слојевима атмосфере, површинске температуре од -110 до +13 °C, површински притисак 5.5 до 6 милибара, трагове водене паре, јоносферу која почиње на 80 до 110 км висине, и честице прашине до 7 км у атмосфери. Подаци су омогућили мапирање површине, и дали су сазнања о гравитацији и магнетским пољима Марса.