Махонија

С Википедије, слободне енциклопедије

Орегонско грожђе
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Angiospermae
(нерангирано):
Eudicotidae
Ред:
Ranunculales
Породица:
Berberidaceae
Род:
Mahonia
Врста:
M. aquifolium
Биномно име
Mahonia aquifolium
(Pursh) Nutt.
Синоними[1][2][3]
  • Berberis aquifolium Pursh
  • Berberis aquifolium var. juglandifolia Rehder
  • Berberis fascicularis Sims
  • Berberis fasciculata Schult. & Schult.f.
  • Berberis pinnata Banks ex DC.
  • Mahonia diversifolia Sweet
  • Odostemon aquifolium (Pursh) Rydb.

Махонија, Орегон-грожђе[4] или Орегонско грожђе (Mahonia aquifolium) је врста скривеносеменице из породице жутике (Berberidaceae), домаћа на западу Северне Америке. То је зимзелени жбун који расте до 1 м у висину и 1,5 м у ширину, чији су листови непарно перасто сложени, а по ивицама трновити, густо груписано жути цветови се јављају у рано пролеће, праћени тамним плавкастоцрним бобицама.[5] Цвета у периоду од марта до јуна.

Опис[уреди | уреди извор]

Корен је јарко жуто обојен. Кора махоније је тамнобраон, и глатка, без трнова. Листови су перасто дељени, чини их од 5 до 9 лиски. [6] Лиске су интензивно зелене током читаве године, дебелозиде и имају трнове. Ова врста пупољке развија још у току јесени. Жути мирисни хермафродитни цветићи организовани су у крупну гроздасту цваст.[6] Цвет чине 9 чашичних листића , док је број круничних листића, као и прашника, 6. [6] Плод је тамноплава бобица на кратким дршкама, са 2 до 7 семена. [6] Плод сазрева крајем јесени и остаје до почетка пролећа.

Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]

Расејавање индозоохорно, док се размножавање врши семеном или вегетативним деловима биљке.[6]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Специфични епитет aquifolium значи „оштро-листи”, позивајући се на трновито лишће.[7] Народно име је често (увек у Великој Британији) остављено без цртице као Орегонско грожђе, што доводи до мешања са правим грожђем. Неки аутори да би избегли ову забуну користе „Орегонско свето-грожђе” или „Орегон Холи-грожђе” као жаргонско име за све врсте махоније. Понекад се такође појављује у штампи као Орегонскогрожђе. Постоји неколико уобичајених врста Орегон-грожђа, многих са бројним гајеним сортама (сорте). Међу њима је високо Орегонско грожђе (Mahonia aquifolium); Каскада, ниско, тупо, или патуљасто Орегонско грожђе (M. nervosa); и M. repens.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Неки аутори сврставају Махоније у род жутика или шимширика (Berberis).[8][9][10][11] Орегонско грожђе није повезано са правим грожђем, али је добило своје име по љубичастој гомили бобица чија боја и благо прашњав изглед подсећа на грожђе.

Жути цветови у цвасти 3-8 цм дуги. Бумбар и други инсекти опрашују цветове.
Сваки од шест прашника, насупрот латица, завршава у две раширене гране. Шест јарко жутих латица окружене су са шест јарко жутих чашичних листића. На основи цвета су три зеленкасто-жута листића. Мање од два пута краћи од чашичних листића, само једна је делимично видљив.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Махоније су домаће биљке на северноамеричком западу од Југо-Источне Аљаске до Северне Калифорније и од Источне Алберте до централног Новог Мексика. У Србији је честа у мешовитој буково-јелиној шуми у подножју Ртња.

У неким областима изван свог природног распона, Махонија је класификована као инвазивна егзотична врста која може да смени локалну вегетација.[12][13]

Станиште[уреди | уреди извор]

Може се наћи у тамнијим шумама, четинарским на пример, где је pH подлоге кисела. Гаји се као декоративна биљка у вртовима и парковима.

Гајење[уреди | уреди извор]

Друге сврхе[уреди | уреди извор]

Мали љубичасто-црни плодови, који су прилично кисели и садрже велико семе, користе се у малим количинама у традиционалној кухињи домородачког становништва пацифичког северозапада, комбиновано са слађим воћем. Данас се оно понекад користи у прављењу желеа, одвојено или у комбинацији са салалом.[14] Сок од Орегонског грожђа може бити ферментисан за прављење вина, слично традиционалном вину од европске лозе, иако захтева изузетно велику количину шећера.[15] Унутрашња кора велике стабљике и корен Орегонског грожђа дају жуту боју; бобице дају љубичасту боју.[16] 

Примена у медицини[уреди | уреди извор]

Нека племена Индијанаца са Платоа користе Орегонско грожђа за лечење диспепсије.[17]

Поједини екстрати Махоније могу се користити у лечењу инфламаторних болести коже, као што су псоријаза,[18][19][20] упркос нежељеним ефектима који укључују осип и горући осећај када се примењују.[19]

У Србији се махонија не користи у овакве сврхе.

Култура[уреди | уреди извор]

Орегонско грожђе је државни цвет Орегона.[21]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Црвенкасти млади и стари, зимзелени листови.
    Црвенкасти млади и стари, зимзелени листови.
  • Црвенкасти млади и стари, зимзелени листови.
    Црвенкасти млади и стари, зимзелени листови.
  • Жуте цвасти са густо збијеним цветовима.
    Жуте цвасти са густо збијеним цветовима.
  • Жуте цвасти са густо збијеним цветовима.
    Жуте цвасти са густо збијеним цветовима.
  • Скупине плавих бобица.
    Скупине плавих бобица.
  • Скупине плавих бобица.
    Скупине плавих бобица.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tropicos
  2. ^ The Plant List
  3. ^ Flora of North America vol 3
  4. ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) 25. 01. 2015. г. Приступљено 17. 10. 2014. 
  5. ^ RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. стр. 1136. ISBN 978-1-4053-3296-5. 
  6. ^ а б в г д „Mahonija (Mahonia aquifolium)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-11-22. Приступљено 2019-08-18. 
  7. ^ Harrison 2012, стр. 224
  8. ^ Flora of North America, vol 3
  9. ^ Loconte, H., & J. R. Estes. 1989.
  10. ^ Marroquín, Jorge S., & Joseph E. Laferrière. 1997.
  11. ^ Laferrière, Joseph E. 1997.
  12. ^ „North Carolina Botanical Garden / Conservation / Plants to Avoid in the Southeastern United States”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2011. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  13. ^ Plants to Avoid in the Southeastern United States Tennessee Invasive Exotic Plant List
  14. ^ Pojar, Jim; MacKinnon, Andy, ур. (1994). Plants of Coastal British Columbia: including Washington, Oregon & Alaska, rev. ed. Vancouver: Lone Pine Publishing. стр. 95. ISBN 978-1-55105-532-9. 
  15. ^ Henderson 2000, стр. 111.
  16. ^ Bliss 1993, стр. 130.
  17. ^ Hunn 1990, стр. 352
  18. ^ „Psoriasis”. Milton S. Hershey Medical Center. Penn State Hershey. Приступљено 03. 02. 2016. 
  19. ^ а б Donsky, Howard; Don Clarke. „Relieva, a Mahonia Aquifolium Extract for the Treatment of Adult Patients With Atopic Dermatitis”. Приступљено 10. 12. 2007. 
  20. ^ Bernstein, Steve; et al. „Treatment of Mild to Moderate Psoriasis with Relieva, a Mahonia aquifolium Extract-A Double-Blind, Placebo-Controlled Study”. Приступљено 04. 11. 2007. 
  21. ^ „State Symbols: Flag to Motto”. Oregon Blue Book. Oregon Secretary of State. 2012. Приступљено 01. 01. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Махонија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Махонија&oldid=26931781”