Мајк Д’Антони

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мајк Д'Антони)
Мајк Д’Антони
Мајк као тренер Њујорка 2010.
Лични подаци
Пуно име Мајкл Д’Ендру Д’Антони
Датум рођења (1951-05-08)8. мај 1951.(72 год.)
Место рођења Малинс, Западна Вирџинија, САД
Држављанство САД / Италија
Висина 1,91 m
Информације о каријери
НБА драфт 1973. / 20. пик, 2. рунда
Одабрао: Канзас Сити кингси
Про каријера 1973—1990 (играчка)
1990—данас (тренерска)
Позиција плејмејкер
Јуниорска каријера
1970—1973 Маршал тандеринг херд
Сениорска каријера
Године Клуб
1973—1975
1975—1976
1976
1977—1990
Канзас Сити кингси
Спиритс оф Сент Луис
Сан Антонио спарси
Олимпија Милано
Тренерска каријера
1990—1994
1994—1997
1997—1998
1998—1999
2000—2001

2001—2002
2003—2008
2008—2012
2012—2014
2015—2016
20162020
2020—2021
Олимпија Милано
Бенетон
Денвер нагетси (пом.)
Денвер нагетси
Портланд трејлблејзерси (пом.)
Бенетон
Финикс санси
Њујорк никси
Лос Анђелес лејкерси
Филаделфија 76ерси (пом.)
Хјустон рокетси
Бруклин нетси (пом.)

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com

Мајк Д’Ендру Д’Антони (енгл. Michael D'Andrew D'Antoni; Малинс, Западна Вирџинија, 8. мај 1951) бивши је италијанско-амерички кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позицији плејмејкера.

Иако је играчку каријеру започео у НБА лиги, највећи део је провео у Европи играјући за Олимпију из Милана. Има својене две титуле Евролиге са овим клубом. Проглашен је за једног међу 50 особа које су највише допринеле успеху овог такмичења.[1] Као тренер једно време је водио тимове у Италији да би након тога постао познати тренер у НБА лиги.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Након што је 1973. године драфтован као 20. пик у другој рунди драфта, одиграо је три сезоне у Кингсима. Након тога се сели у другоразредну АБА лигу, да би се још једну сезону вратио у НБА играјући за Сан Антонио. С обзиром да је пореклом италијан 1977. године сели се у Италију где је почео да игра за Олимпију Милано. У овом тиму ће провести пуних 13. сезона. Са Миланом је поред 5 титула првака Италије и два домаћа купа, освојио и две Евролиге као и један Куп Радивоја Кораћа. С обзиром да има италијанско порекло 1989. године је изабран да игра за репрезентацију Италије.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Одмах након престанка играчке, започео је тренерску каријеру и то у Милану. 1992. године је водио тим до финалног турнира Еволиге, да би 1993. године освојили и Куп Радивоја Кораћа. 1994 године прелази у конкурентски Бенетон који је тренирао наредне три сезоне. Са Бенетоном осваја Куп Сапорта 1995. године.

НБА[уреди | уреди извор]

1997. године почиње да ради у Денверу, да би већ годину дана касније постао први тренер овог тима. Након тога био је скаут у тиму Сан Антонија, да би у сезони 2000/01. био помоћни тренер у Портланду.

После једногодишњег тренирања Бенетона, 2002. године се враћа у НБА, овога пута као асистент у тиму Финикса. Ипак у току сезоне постаје главни тренер.[2] 2004. године Мајк доводи Стива Неша и наконтога креће ера веома добре игре Финикса. Финикс стиже до најбољег скора у лиги од 62 победе и 20 пораза, а Мајк заслужује награду за најбољег тренера НБА лиге за сезону 2004/05. Сваке сезоне Финикс је стозао до поодмакле фазе плеј-офа, али никако до финала. Након испадања од Спарса 2008. године Мајк напушта Финикс и прелази у Њујорк.

Маја 2008. добија понуду Њујорк никса, за који потписује четворогодишњи уговор од 24 милиона долара.[3] После две разочаравајуће сезоне Мајк предводи тим Никса са Стодемајером и Ентонијем до плеј-офа. 14. марта 2012. Мајк напушта клупу Никса, а наслеђује га до тада помоћни тренер Мајк Вудсон.[4]

Новембра 2012. године Мајк постаје први тренер Лејкерса.[5] У Лејкерсима је провео две сезоне али без значајнијег успеха. Прво је имао доста повреда међу главним играчима. А након тога није успео да уклопи новопридошлог центра Двајта Хауарда у тим, иако су очекивања била велика. После веома разочаравајуће сезоне 2014. године са само 27 победа и 55 пораза, Мајк одлучује да да оставку.

НБА тренерска статистика[уреди | уреди извор]

Легенда
Регуларна сезона: У Утакмица ПОБ Победа ПОР Пораза УС % Успешност (у %)
Плеј-оф: ПУ Утакмица у плеј-офу ППОБ Победа у плеј-офу ППОР Пораза у плеј-офу ПУС % Успешност у плеј-офу (у %)
Тим Година У ПОБ ПОР УС% Пласман ПУ ППОБ ППОР ПУС% Пласман у плеј-офу
Денвер 1998/99. 50 14 36 .280 6. у Средњ. западној конф. Пропуштен
Финикс 2003/04. 61 21 40 .344 6. у Пацифик конф. Пропуштен
Финикс 2004/05. 82 62 20 .756 1. у Пацифик конф. 15 9 6 .600 Изгубили у финалу конференције
Финикс 2005/06. 82 54 28 .659 1. у Пацифик конф. 20 10 10 .500 Изгубили у финалу конференције
Финикс 2006/07. 82 61 21 .744 1. у Пацифик конф. 11 6 5 .545 Изгубили у полуфиналу конференције
Финикс 2007/08. 82 55 27 .671 2. у Пацифик конф. 5 1 4 .200 Изгубили у првој рунди
Њујорк 2008/09. 82 32 50 .390 5. у Атлантик конф. Пропуштен
Њујорк 2009/10. 82 29 53 .354 3. у Атлантик конф. Пропуштен
Њујорк 2010/11. 82 42 40 .512 2. у Атлантик конф. 4 0 4 .000 Изгубили у првој рунди
Њујорк 2011/12. 42 18 24 .429 (resigned)
Л. А. Лејкерси 2012/13. 72 40 32 .556 3. у Пацифик конф. 4 0 4 .000 Изгубили у првој рунди
Л. А. Лејкерси 2013/14. 82 27 55 .329 5. у Пацифик конф. Пропуштен
Ќаријера' 881 455 426 .516 59 26 33 .441

Остало[уреди | уреди извор]

Ожењен је са Лаурел и има једног сина који се такође зове Мајк. Живе на Менхетн Бичу у Калифорнији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Евролига: шесторица Срба међу 35 најбољих”. Мондо. 04. 02. 2008. Приступљено 01. 10. 2015. 
  2. ^ (језик: енглески)„Mike D'Anton”. www.nba.com. Архивирано из оригинала 28. 03. 2012. г. Приступљено 01. 10. 2015. 
  3. ^ (језик: енглески)„D’Antoni Accepts Offer to Coach Knicks”. www.nytimes.com. Приступљено 01. 10. 2015. 
  4. ^ (језик: енглески)„Knicks coach Mike D'Antoni resigns”. espn.go.com. 15. 03. 2012. Приступљено 01. 10. 2015. 
  5. ^ (језик: енглески)„Ništa od Fila Džeksona, novi trener Lejkersa je Majk D'Antoni”. sport.blic.rs. 12. 11. 2012. Приступљено 01. 10. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]