Мањинац
Мањинац | |
|---|---|
 Панорама Мањинца | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Становништво | |
| — 2011. | 122 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 40′ 01″ С; 22° 11′ 23″ И / 43.667° С; 22.189666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 402 m |
.svg)  Мањинац Мањинац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ |
Мањинац је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 122 становника (према попису из 1991. било је 201 становника).
Географија[уреди | уреди извор]
Хидрографија[уреди | уреди извор]
Атар Мањинца није претерано богат водом. Око 6 километара удаљен од Тимока, у Мањинцу је, због недостатка већих извора, становништво упућено на коришћење воде из бунара и привремених водених токова.
Највећа река која пролази кроз село је Поток. Од укупне дужине, која износи 8 километара, Поток пролази кроз Мањинац дужином од око 4 километра. Извире у подножју Маглена, тече на исток котлином Караманци и својим током дели село по дужини. У источном делу прима Брзећки поток и Мишински извор, док низводно низ падину као десне притоке прима Јагњилски и Пореднички поток, а као леву Мањински поток. На крају се, под именом Дебеличка река, улива у Тимок.
Друга по величини река која протиче кроз село је Брзећки поток. Дужине нешто мање од 2 километра, овај поток већим делом тече десном ивицом сеоског насеља. Обале су му стрме и усечене, а улива се у Поток.
Мањински поток, као трећа по величини река у Мањинцу, једина је лева притока Потока. Настаје од два крака на истоку Овчибабе, тече на исток у дужини од око 1,5 километара и улива се у Поток код Падине. Има веома стрме, дубоко усечене обале, на појединим местима неприступачне, обрасле густим растињем и повијушама.[1]
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Пошто висинска разлика између апсолутних висинских тачака у атару Мањинца износи 800 метара, разноврсност биљног и животињског света је веома велика. Атар се може поделити на два дела: брдски и планински. Нижи, брдски предео карактеришу веће плодне заравни и поља средње родности, без каменитих терена, одвојена само увалама. По пољима има мањих шумских забрана, које углавном чине храст, багрем и липа, док се у долинама река јављају топола и врба. Како се висина повећава, храст најчешће бива замењен грабом, као и кленовим и лесковим дрвећем, нарочито у северном делу Маглена, Рудина и Лица. Акцијама грађана и Шумске секције из Књажевца, на површини од око 300 хектара је засађено четинарско дрвеће. Планински део обилује пашњацима на заравнима, са разноврсним планинским травама, од којих многе имају лековита својства.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Мањинац живи 120 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 64,7 година (61,3 код мушкараца и 67,6 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,18.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 6 | ||
| 75—79 | 8 | 16 | ||
| 70—74 | 5 | 8 | ||
| 65—69 | 7 | 9 | ||
| 60—64 | 8 | 8 | ||
| 55—59 | 9 | 9 | ||
| 50—54 | 4 | 5 | ||
| 45—49 | 5 | 2 | ||
| 40—44 | 2 | 3 | ||
| 35—39 | 1 | 0 | ||
| 30—34 | 1 | 0 | ||
| 25—29 | 0 | 0 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 1 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 1 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 61,3 | 67,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 55 | 6 | 40 | 7 | 2 | 0 |
| Женски | 66 | 0 | 39 | 24 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 121 | 6 | 79 | 31 | 5 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 31 | 23 | 0 | 0 | 5 |
| Женски | 34 | 31 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 65 | 54 | 0 | 0 | 7 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Драгићевић, Радиша (2002). Мањинац у времену и простору (Библиотека „Хронике села” изд.). Београд: Културно просветна заједница Србије.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
