Ма Рејни

С Википедије, слободне енциклопедије
Ма Рејни
Ма Рејни 1917. године.
Лични подаци
Име по рођењуГетруд Мелиса Никс Приџет
Датум рођења(1886-04-26)26. април 1886.
Место рођењаКоламбус, САД
Датум смрти22. децембар 1939.(1939-12-22) (53 год.)
Место смртиРоум, САД
Занимањепевачица
Музички рад
Активни период1899—1939
ЖанрБлуз, Класични женски блуз
Издавачка кућаПарамаунт рекордс
Остало
Повезани чланци

Гетруд Мелиса Никс Приџет Рејни (енгл. Gertrude Malissa Nix Pridgett Rainey), познатија као Ма Рејни (енгл. Ma Rainey; Коламбус, 26. април 1886 — Роум, 22. децембар 1939), била је једна од најранијих познатих америчких професионалних блуз певачица и једна од првих које су снимале.[1]

Позната је као Мајка блуза (енгл. The Mother of the Blues). Много је допринела у развијању и популаризовању овог музичког правца и била важан утицај на млађе блуз извођачице, попут Беси Смит, којима је помагала у каријери. Њена песма See See Rider, коју је сама написала, уврштена је у Grammy Hall of Fame, а 1966. препевала ју је блуз-рок група Енималс (енгл. The Animals).

Рани живот[уреди | уреди извор]

Постоји неизвесност у вези са датумом рођења Гертруде Приџет. Неки извори наводе да је рођена 1882. године, док већина извора тврди да је рођена 26. априла 1886. године.[2] Приџет је тврдила да је рођена 26. априла 1886. (почев од пописа из 1910. године, снимљеног 25. априла 1910.), у Колумбусу, Џорџија. Међутим, попис из 1900. показује да је рођена у септембру 1882. у Алабами, а истраживачи Боб Игл и Ерик ЛеБлан сугеришу да је њено место рођења било у округу Расел, Алабама.[3] Била је друго од петоро деце Томаса и Еле (рођене Ален) Приџет из Алабаме. Имала је најмање два брата и сестру, Малису Приџет Никс.

У фебруару 1904. Ма Рејни се удала за Вилијама "Па" Рејнија.[4] Узела је уметничко име "Ма Рејни", што је била "игра са надимком њеног мужа, 'Па'".[5]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Приџет је започела своју каријеру као извођач на шоу талената у Колумбусу, Џорџија, када је имала отприлике 12 до 14 година.[6] Као чланица Прве афричке баптистичке цркве, почела је да наступа у представама црнаца. Касније је тврдила да је први пут била изложена блуз музици око 1902. године.[7] Основала је компанију са својим мужем Вилом Рејнијем, али су се 1906. обоје придружили много већој и популарнијој компанији Зечја Шапа Пет Шапела, где су заједно били најављени као „Комичари са песмама и плесом Црног лица, јубиларни певачи [и] шетачи колача“.[8] Године 1910. описивана је као „госпођа Гертруда Рејни, наша викачица на чауре“.[8] Наставила је са компанијом Пет Шапела након што ју је преузео нови власник, Ф. С. Волкот, 1912. године.[6] Рејни је рекла да је пронашла "Блуз музику" када је једне вечери била у Мисурију на наступу, а девојка ју је упознала са тужном песмом о мушкарцу који је напустио жену. Рејни је рекла да је научила текст песме и додала га својим наступима. Тврдила да је створила термин "блуз" када су је питали какву песму пева.[9]

Почевши од 1914. године, Рејнијеви су били наглашени као Рејни и Рејни, Убице Блуза. Зимујући у Њу Орлеансу, упознала је бројне музичаре, укључујући Џоа "Кинга" Оливера, Луја Армстронга, Сиднеја Бечеа и Попса Фостера. Како је популарност блуз музике расла, постала је позната.[10] Отприлике у то време упознала је Беси Смит, младу блуз певачицу која је такође стекла име. Касније се развила прича да је Рејни киднаповала Смит, приморала је да се придружи менстрелима Зечје шапе и научила је да пева блуз. Причу је оспорила снаја Беси Смит, Мод Смит.[11]

Каснија каријера и популарност[уреди | уреди извор]

Од касних 1910-их, постојала је све већа потражња за снимцима црних музичара.[12] Године 1920. Мејми Смит је била прва црнкиња која је снимила плочу.[13] Године 1923. Рејни је открио продуцент Џеј Мејо Вилијамс. Потписала је уговор о снимању са Парамаунтом, а у децембру је снимила својих првих осам плоча у Чикагу, укључујући "Bad Luck Blues", "Bo-Weevil Blues" и "Moonshine Blues. Снимила је више од 100 других плоча у наредних пет година, што јој је донело славу изван југа.[14] Парамаунт ју је навелико пласирао на тржиште, називајући је „мајком блуза“, „птицом певачицом са југа“, „женом блуза са златним вратом“ и „парамаунтском дивљом мачком“.[15]

Године 1924. Рејни је снимала са Лујом Армстронгом, укључујући песме "Jelly Bean Blues", "Countin' the Blues" и "See, See Rider".[16] Исте године је кренула на турнеју Удружења за резервације власника позоришта (ТОБА) на југу и средњем западу Сједињених Држава, певајући за црно-белу публику.[17] Пратили су је вођа бенда и пијаниста Томас Дорси и бенд који је он окупио, Wildcats Jazz Band.[18] Своју турнеју су започели наступом у Чикагу у априлу 1924. и наставили су све до 1928. године. Дорси је напустио групу 1926. због лошег здравља и на месту пијанисте га је заменила Лилијан Хардавеј Хендерсон, супруга Рејнијевог корнетисте Фулера Хендерсона, која је постала вођа бенда.[19]

Иако се већина Рејниних песама у којима се помиње сексуалност односи на љубавне везе са мушкарцима, неки од њених текстова садрже референце на лезбијство или бисексуалност,[20] као што је песма из 1928. „Prove It on Me":

Рекли су да то радим, нико ме није ухватио.

Наравно да ми то треба доказати.

Изашла сам синоћ са гомилом мојих пријатеља.

Мора да су биле жене, јер ја не волим мушкарце.

Истина је да носим крагну и кравату.

Чини да ветар стално дува.[21]

Према вебсајту queerculturalcenter.org, текстови се односе на инцидент из 1925. године у којем је Рејни била „ухапшена због учешћа у оргији у [њеној] кући у којој су биле жене у њеном хору“.[22] Политичка активисткиња и научница Анџела И. Дејвис је приметила да је „'Прове Ит он Ме' културна претеча лезбијског културног покрета 1970-их, који је почео да се кристалише око извођења и снимања песама које афирмишу лезбијке.“[23] У то време, реклама за песму је обухватила родно савијање оцртано у стиховима и приказала Рејни у оделу од три дела, која се мешала са женама док полицајац вреба у близини.[24]

За разлику од многих блуз певачица свог времена, Рејни је написала најмање трећину песама које је певала, укључујући многа од њених најпознатијих дела као што су "Moonshine Blues" и "Ma Rainey's Black Bottom" који ће постати стандарди жанра „класични блуз”.[24]

Током 1920-их, Ма Рејни је имала репутацију једног од најдинамичнијих извођача у Сједињеним Државама, у великој мери захваљујући њеном писању песама, умећу и гласу. Она и њен бенд могли су да донесу зараду од 350 долара недељно на турнеји са Асоцијацијом за резервације власника позоришта, што је дупло више од Беси Браун и Џорџа Вилијамса, док је нешто више од половине онога што би Беси Смит на крају имала.[25]

Крајем 1920-их, живи водвиљ је опао, а заменили су га радио и снимци.[19] Рејнијина каријера није одмах погођена; наставила је да снима за Парамаунт и зарадила је довољно новца на турнејама да купи аутобус са њеним именом.[26] Године 1928. поново је радила са Дорсијем и снимила 20 песама, пре него што је Парамаунт раскинуо њен уговор.[27] Њен стил блуза више се није сматрао модерним од стране компаније.[28] Нејасно је да ли је задржала тантијеме за своје песме након што је отпуштена из Парамаунта.[24]

Лични живот и смрт[уреди | уреди извор]

Ма Рејни и бенд, 1923. године.

Ма Рејни и Па Рејни усвојили су сина по имену Дени који се касније придружио музичком делу својих родитеља. Рејни је развила везу са Беси Смит. Толико су се зближили да су кружиле гласине да је њихова веза вероватно била и романтичне природе. Такође се причало да је Смит једном извукла Ма Рејни из затвора.[22]

Рејнијеви су се раздвојили 1916.

Године 1935. Рејни се вратила у свој родни град, Колумбо, Џорџија, и постала власница три позоришта,[29] Либерти у Колумбусу и Лирика и аеродрома у Риму, Џорџија, до своје смрти.[30] Умрла је од срчаног удара 1939. године.[31]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Стерлинг А. Браун написао је песму „Ма Рејни” 1932. године, о томе како би људи свуда чули како пева „Када Ма Рејни / дође у град”. Године 1981. Сандра Либ је написала прву књигу у пуној дужини о Рејни, мајци блуза: Студија о Ма Рејни.[32]

Ma Rainey's Black Bottom, драма Августа Вилсона из 1982. је фикционализована прича о снимку њене песме са истим насловом која је смештена 1927. Тереза Мерит и Вупи Голдберг су глумиле Рејни у оригиналној и Ревивал бродвејској продукцији, респективно. Вајола Дејвис је глумила Рејн у филмској адаптацији представе 2020. и била је номинована за Оскара за најбољу глумицу.[33]

Мо'Ник је глумила Рејни у телевизијском филму Беси из 2015. о животу Беси Смит, за који је добила номинацију за Еми награду за најбољу споредну глумицу у ограниченој серији или филму.[34]

Снимци[уреди | уреди извор]

# Датум снимања Наслов Пратња
01 1923/12 "Bad Luck Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
02 1923/12 "Bo-Weavil Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
03 1923/12 "Barrel House Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
04 1923/12 "Those All Night Long Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
05 1923/12 "Moonshine Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
06 1923/12 "Last Minute Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
07 1923/12 "Southern Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
08 1923/12 "Walking Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
09 1924/03 "Lost Wandering Blues" Pruit Twins
10 1924/03 "Dream Blues" Pruit Twins
11 1924/03 "Honey Where You Been So Long?" Лови Остин, Блуз Серенадерс
12 1924/03 "Ya-Da-Do" Her Georgia Jazz Band
13 1924/03 "Those Dogs of Mine"

"(Famous Cornfield Blues)"

Лови Остин, Блуз Серенадерс
14 1924/03 "Lucky Rock Blues" Лови Остин, Блуз Серенадерс
15 1924/04 "South Bound Blues" Her Georgia Jazz Band
16 1924/05 "Lawd Send Me a Man Blues" Her Georgia Jazz Band
17 1924/05 "Ma Rainey's Mystery Record" Лови Остин, Блуз Серенадерс
18 1924/08 "Shave 'Em Dry Blues" Две непознате гитаре
19 1924/08 "Farewell Daddy Blues" Непозната гитара
20 1924/10 "Booze and Blues" Her Georgia Jazz Band
21 1924/10 "Toad Frog Blues" Her Georgia Jazz Band
22 1924/10 "Jealous Hearted Blues" Her Georgia Jazz Band
23 1924/10 "See See Rider Blues" Her Georgia Jazz Band
24 1924/10 "Jelly Bean Blues" Her Georgia Jazz Band
25 1924/10 "Countin' the Blues" Her Georgia Jazz Band
26 1924/11 "Cell Bound Blues" Her Georgia Jazz Band
27 1925/05 "Army Camp Harmony Blues" Her Georgia Jazz Band
28 1925/05 "Explaining the Blues" Her Georgia Jazz Band
29 1925/05 "Louisiana Hoo Doo Blues" Her Georgia Jazz Band
30 1925/05 "Goodbye Daddy Blues" Her Georgia Jazz Band
31 1925/05 "Stormy Seas Blues" Her Georgia Band
32 1925/08 "Rough and Tumble Blues" Her Georgia Band
33 1925/08 "Night Time Blues" Her Georgia Band
34 1925/08 "Levee Camp Moan" Her Georgia Band
35 1925/08 "Four Day Honorary Scat" Her Georgia Band
36 1925/08 "Memphis Bound Blues" Her Georgia Band
37 1925/12 "Slave to the Blues" Her Georgia Band
38 1925/12 "Yonder Come the Blues" Her Georgia Band
39 1925/12 "Titanic Man Blues" Her Georgia Band
40 1925/12 "Chain Gang Blues" Her Georgia Band
41 1925/12 "Bessemer Bound Blues" Her Georgia Jazz Band
42 1925/12 "Oh My Babe Blues" Her Georgia Band
43 1925/12 "Wringing and Twisting Blues" Her Georgia Band
44 1925/12 "Stack O'Lee Blues" Her Georgia Band
45 1926/03 "Broken Hearted Blues" Her Georgia Band
46 1926/03 "Jealousy Blues" Her Georgia Band
47 1926/03 "Seeking Blues" Her Georgia Band
48 1926/03 "Mountain Jack Blues" Џими Блајт
49 1926/06 "Down in the Basement" Her Georgia Band
50 1926/06 "Sissy Blues" Her Georgia Band
51 1926/06 "Broken Soul Blues" Her Georgia Band
52 1926/06 "Trust No Man" Лилијан Хендерсон
53 1926/11 "Morning Hour Blues" Џими Блајт, Слепи Блејк
54 1926/11 "Weepin' Woman Blues" Her Georgia Boys
55 1926/11 "Soon This Morning" Her Georgia Band
56 1926/12 "Little Low Mamma Blues" Слепи Блејк
57 1926/12 "Grievin Hearted Blues" Слепи Блејк
58 1926/12 "Don't Fish in My Sea" Џими Блајт
59 1927/08 "Big Boy Blues" Her Georgia Band
60 1927/08 "Blues Oh Blues" Her Georgia Band
61 1927/08 "Damper Down Blues" Her Georgia Band
62 1927/08 "Gone Daddy Blues" Her Georgia Band
63 1927/08 "Oh Papa Blues" Her Georgia Band
64 1927/08 "Misery Blues" Her Georgia Band
65 1927/08 "Dead Drunk Blues" Her Georgia Band
66 1927/08 "Slow Driving Moan" Her Georgia Band
67 1927/12 "Blues the World Forgot—Part 1" Her Georgia Band
68 1927/12 "Ma Rainey's Black Bottom" Her Georgia Band
69 1927/12 "Blues the World Forgot—Part 2" Her Georgia Band
70 1927/12 "Hellish Rag" Her Georgia Band
71 1927/12 "Georgia Cake Walk" Her Georgia Band
72 1927/12 "New Bo-Weavil Blues" Her Georgia Band
73 1927/12 "Moonshine Blues" Her Georgia Band
74 1927/12 "Ice Bag Papa" Her Georgia Band
75 1928/06 "Black Cat Hoot Owl Blues" Her Tub Jug Washboard Band
76 1928/06 "Log Camp Blues" Her Tub Jug Washboard Band
77 1928/06 "Hear Me Talking to You" Her Tub Jug Washboard Band
78 1928/06 "Hustlin' Blues" Her Tub Jug Washboard Band
79 1928/06 "Prove It on Me Blues" Her Tub Jug Washboard Band
80 1928/06 "Victim of the Blues" Her Tub Jug Washboard Band
81 1928/06 "Traveling Blues" Her Tub Jug Washboard Band
82 1928/06 "Deep Moaning Blues Blues" Her Tub Jug Washboard Band
83 1928/09 "Daddy Goodbye Blues" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
84 1928/09 "Sleep Talking Blues" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
85 1928/09 "Tough Luck Blues" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
86 1928/09 "Blame It on the Blues" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
87 1928/09 "Sweet Rough Man" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
88 1928/09 "Runaway Blues" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
89 1928/09 "Screech Owl Blues" Еди Милер
90 1928/09 "Black Dust Blues" Еди Милер
91 1928/09 "Leaving This Morning" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
92 1928/09 "Black Eye Blues" Џорџа Том Дорзи, Тампа Ред
93 1928/10 "Ma and Pa Poorhouse Blues" Папа Чарли Џексон
94 1928/10 "Big Feeling Blues" Папа Чарли Џексон

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lieb, Sandra (1981). Mother of the Blues: A Study of Ma Rainey. University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-334-0.
  2. ^ „Ma Rainey | Biography, Songs, & Facts”. Encyclopedia Britannica. 
  3. ^ Eagle, Bob; LeBlanc, Eric S. (2013). Blues: A Regional Experience. Santa Barbara, California: Praeger Publishers. стр. 87. ISBN 978-0313344237. 
  4. ^ Ma Rainey. Women in World History: A Biographical Encyclopedia. Encyclopedia.com. Updated 2020. Retrieved November 22, 2020.
  5. ^ Jaxson, The. „Ma Rainey: The Mother of the Blues”. www.thejaxsonmag.com. 
  6. ^ а б „Rainey, Ma”. Oxford Music Online (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-27. 
  7. ^ Palmer, Robert (1982). Deep blues. Internet Archive. Harmondsworth, Middlesex, England ; New York, N.Y. : Penguin Books. стр. 55. ISBN 978-0-14-006223-6. 
  8. ^ а б Abbott, Lynn; Seroff, Doug (2009-09-17). Ragged but Right: Black Traveling Shows, "Coon Songs," and the Dark Pathway to Blues and Jazz (на језику: енглески). Univ. Press of Mississippi. стр. 261. ISBN 978-1-60473-148-4. 
  9. ^ „Rainey, Ma (1886–1939) | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2022-03-27. 
  10. ^ Lieb, стр. 5
  11. ^ Lieb, стр. 15
  12. ^ Lieb, стр. 19
  13. ^ Lieb, стр. 20
  14. ^ Lieb, стр. 23
  15. ^ Lieb, стр. 25
  16. ^ Lieb, стр. 26
  17. ^ Lieb, стр. 27
  18. ^ Lieb, стр. 28
  19. ^ а б Lieb, стр. 37
  20. ^ Friederich, Brandon; Friederich, Brandon (2017-06-07). „Ma Rainey’s Lesbian Lyrics: 5 Times She Expressed Her Queerness in Song”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-27. 
  21. ^ Sexuality and the sacred : sources for theological reflection. Marvin Mahan Ellison, Kelly Brown Douglas (2nd ed изд.). Louisville, Ky.: Westminster John Knox Press. 2010. ISBN 978-0-664-23366-2. OCLC 505423911. 
  22. ^ а б „Gladys Bently”. web.archive.org. 2013-11-10. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 2022-03-27. 
  23. ^ Davis, Angela Y. (2011-10-05). Blues Legacies and Black Feminism: Gertrude Ma Rainey, Bessie Smith, and Billie Holiday (на језику: енглески). Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-57444-2. 
  24. ^ а б в „Ma Rainey Is Best Known as a Pioneer of the Blues. But She Broke More Than Musical Barriers”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-27. 
  25. ^ Abbott, Lynn (2017). The original blues : the emergence of the blues in African American vaudeville. Doug Seroff. Jackson. ISBN 978-1-4968-1002-1. OCLC 948826444. 
  26. ^ Lieb, стр. 39
  27. ^ Lieb, стр. 40
  28. ^ Lieb, стр. 90
  29. ^ „Overlooked No More: Ma Rainey, the ‘Mother of the Blues’”. The New York Times (на језику: енглески). 2019-06-12. ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-03-27. 
  30. ^ Lieb, стр. 1
  31. ^ Santelli, Robert. The Big Book of Blues. Penguin Books. p. 387.
  32. ^ Lieb, Sandra R. (1981). Mother of the blues : a study of Ma Rainey. [Amherst]. ISBN 0-87023-334-3. OCLC 7283419. 
  33. ^ „Netflix releases trailer for Chadwick Boseman's final movie”. the Guardian (на језику: енглески). 2020-10-19. Приступљено 2022-03-27. 
  34. ^ „Mo'Nique on Emmy Nomination for 'Bessie,' Lee Daniels' 'Empire' Snub: 'What You Put Out Is What You Get Back'” (на језику: енглески). 2015-07-16. Приступљено 2022-03-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ма_Рејни&oldid=27353561”