Милан Вулетић
| Милан Вулетић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. април 1963. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
Милан Вулетић (Београд, 7. април 1963) српски је научник, информатичар, књижевник, издавач и публициста.
Биографија[уреди | уреди извор]
Као астрофизичар по ужој струци, до почетка 1990-их био је асистент на Природно-математичком факултету[1] у Београду и предавач у Планетаријуму. Након тога је основао сопствена предузећа, између осталог и „БС Процесор“ (за информатичке технологије) и „Бели пут“ (књиге, стрипови и сликовнице).
Књижевни опус му је особен по песничком и есејистичком бављењу темом Мексика и цивилизације Маја.[2][3] Као издавач и уредник већином је специјализован за ремек-дела светског стрипа,[4] дечја и омладинска издања и лепу књижевност.
Члан је Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ и Удружења књижевника Србије.
Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]
- Наука
- „О обележавању звезда, називима и броју сазвежђа“, Васиона, Београд, 1991.
- „Најстарији планетаријум у Јужној Америци“, Васиона, Београд, 1993.
- Лепа књижевност
- Кораци (поезија), „Рад“. . Београд. 1993. ISBN 978-86-09-00315-8.
- Бели пут (поезија), „Црвени петао“, Београд, 1997.
- Путник (поезија), „Нолит“. . Београд. 1999. ISBN 978-86-19-02190-6.
- Стуб живота (путописи из Мексика), „Народна књига“-„Алфа“, Београд, 1999
- И Борис и ја и ствари о којима се не говори (приче), „Плато“. . Београд. 2006. ISBN 978-86-447-0296-2.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ISBN : Биографија аутора уз књигу Стуб живота[мртва веза], Књижара.ком
- ^ Јовица Аћин, „Гатар по јагуару“, поговор за књигу Милана Вулетића Бели пут, Црвени петао, Београд, 1997, стр. 119-121.
- ^ Љиљана Ћук и Милан Вулетић. „Волим да читам“, Мисао, Нови Сад, 2005.
- ^ „Бели пут на Сајму“, Б92, Београд, 23. октобар 2007.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Интервјуи, култура — Суперхероји су превазиђени: Милан Вулетић“, Политика, Београд, 30. мај 2007.
- Реч уредника, Бели пут, званични сајт
