Милан М. Мишковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан М. Мишковић
Лични подаци
Датум рођења1948.
Место рођењаМојковић, ФНР Југославија

Милан M. Мишковић (Мојковић, 20. октобар 1948) је српски социолог, доктор политичких наука и професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. октобра 1948. године у Мојковићу код Крупња. Основну школу завршио је у Крупњу, а Учитељску школу у Шапцу. Студије социологије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а магистарске студије, смер политичка социологија, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Докторирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду на социјалноеколошким проблемима, тезом „Еколошка криза и еколошка свест омладине“. Радио је као индустријски социолог у ХИ „Зорка“ у Шапцу, затим као професор у Стручној хемијској и текстилној школи, Вишој хемијско-технолошкој школи и Вишој школи за образовање васпитача у Шапцу. Од 2004. до 2017. године радио је као професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, где је предавао социологију, социјалну екологију и методологију истраживања у образовању. После одласка у пензију од 2017. године бави се публицистичким радом.

Објавио је следеће књиге:

  1. Еколошка криза и еколошка свест омладине, Еко центар, Београд, 1997.
  2. Омладина и екологија, Заслон, Шабац, 2001.
  3. Социологија, Виша школа за образовање васпитача Шабац, 1999.
  4. Социологија (друго проширено издање), Службени гласник, Београд, 2003.
  5. Глобализација, еколошка криза, образовање, Студио Верис, Нови Сад, 2006.
  6. Методологија истраживања у образовању; прво издање, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Нови Сад, 2008.
  7. Социјална екологија, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Нови Сад, 2009.
  8. Методологија истраживања у образовању (друго проширено издање), Педагошко друштво Војводине, Нови Сад, 2012.

Аутор је више десетина стручних, прегледних и научних радова из области социјалне екологије, социологије омладине, социологије детињства, политичке социологије – теорије нових друштвених покрета, социологије васпитања и образовања, и екофилозофије, који су објављени у водећим теоријским часописима и зборницима радова. Учесник је већег броја симпозијума, националних научних скупова и националних научних скупова са међународним учешћем одржаних у Србији, на којима је подносио саопштења, која су штампана у целини на српском језику. Изводи из наведених радова штампани су на српском и енглеском језику.

Неки од значајнијих радова су:

  • Ка социолошком утемељењу инклузивног образовања. часопис „Кругови детињства”, први број, 2013.[2]
  • Свакодневни живот из перспективе предшколског детета. часопис „Кругови детињства”, први број, 2014.[3]
  • Процес и улога политичке социјализације у раном детињству. часопис „Кругови детињства”, први и други број, 2016.[4]
  • Дубинска екологија: покрет и нови приступ у решавању еколошких проблема, Социолошки преглед, 2016. године[5]
  • Квалитет и стил живота породице као сегменти дечије свакодневице, рад у зборнику „Свакодневни живот детата”, 2016. године[6]
  • Дете и политички ауторитет. часопис „Кругови детињства”, стр. 24-36, први број, 2018.[7]
  • Ка образовању за интегрални одрживи развој. часопис „Кругови детињства”, стр. 82-86, број 1/2019.[8]
  • Социјалне биографије младих кроз „поглед изнутра”. часопис „Кругови детињства”, стр. 71-76, број 2/2021.[9]

Написао је више чланака за дневни лист Политику. Међу њима су: О будућности се не може мислити без утопије (28.12.2017), Пензионери у ћутању не виде сигурност (16.1.2018), Климатске промене - социолошки проблем (11.8.2018), ЕДИ и социолошка анализа (7.9.2018), Капиталистички мултиполарни свет (15.10.2018), Појава и суштина (6.12.2018).

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]