Милица Бабић Андрић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Милица Бабић-Јовановић)
Милица Бабић Андрић
Милица Бабић Андрић
Датум рођења(1909-09-02)2. септембар 1909.
Место рођењаБосански Шамац
 Аустроугарска
Датум смрти24. март 1968.(1968-03-24) (58 год.)
Место смртиХерцег Нови, СР Црна Гора
 СФР Југославија
СупружникНенад Јовановић (1933—1957)
Иво Андрић (1958—1968)

Милица Бабић Андрић (Босански Шамац, 2. септембар 1909 — Херцег Нови, 24. март 1968) била је српски костимограф и универзитетски професор.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Иво Андрић и Милица Бабић на вест о Нобеловој награди
Гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Рођена је у трговачкој породици као ћерка Стевана и Зорке Бабић (1887 — 1974), рођене Писаревић, 2. септембра 1909. у Босанском Шамцу.[3]

Школовала се у Бечу 1925—1929. године на Школи за примењену уметност. Праксу је завршила у Паризу[1], у фабрици тканина „Родије” (франц. Rodier). Од 1930. до 1931. предавала је на Вишој женској занатској школи у Београду. Од 1. фебруара 1931. са прекидима до 1964. је била костимограф у Народном позоришту у Београду, као први школовани костимограф у српском позоришту[4], а за то време опремила је око три стотине драмских, оперских и балетских представа. Радила је највише са редитељима Бранком Гавелом, Јосипом Кулунџићем, Хугом Клајном, Рашом Плаовићем, сценографима Владимиром Жедринским, Станиславом Беложанским, Ананијем Вербицким и Миомиром Денићем.

Била је на уметничком усавршавању у Берлину од јуна 1939. до маја 1941, тада је била и модни дописник „Политике“. Од 1934. предавала је на Глумачкој школи београдског Народног позоришта, а после Другог светског рата била је професор костимографије на Академији примењених уметности и Позоришној академији у Београду (од 1950. године).

Сарађивала је са позориштима у Новом Саду, Нишу, Шапцу, Загребу, Сарајеву, Бањалуци, Скопљу, Дубровнику и Љубљани. На првој изложби позоришне сценографије 1938. године у павиљону „Цвијета Зузорић“ излагала је нацрте за 17 сценско-музичких дела.

Костимима је опремила филмове „Живјеће овај народ” (1947), „Сви на море” (1952), „Њих двојица” (1955), „Госпођа министарка” (1958) и „Мис Стон” (1958).

Као гост у Сарајевској опери, дала је костимографије за „Коштану” (1949), „Фигарову женидбу” (1950), „Жетву” (1950) и „Љубавни напитак” (1951).

За рад на пољу костимографије добила је Орден рада са златним венцем (1949), „Стеријину награду за костим” (1949) и плакету града Београда (1964).[5]

Била је прво удата, 1932. године, за новинара, дипломату и преводиоца Ненада Јовановића (1907 — 1957), а после његове смрти удала се 27. септембра 1958. за књижевника Иву Андрића.[6][7]

Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[5][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „БАБИЋ-ЈОВАНОВИЋ-АНДРИЋ Милица”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 23. 1. 2024. 
  2. ^ Lazukic, Natasa (2023-04-21). „NIJE BILA SAMO ŽENA NOBELOVCA: U rodnom Šamcu otvorena spomen-kuća Milice Babić Andrić (FOTO/VIDEO)”. Novosti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  3. ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, pp. 31, изд. Просвета, Београд 2009.COBISS.SR 170123788
  4. ^ Српски биографски речник, том 1, Матица српска. . Нови Сад. 2004. pp. 335,. ISBN 978-86-83651-49-8. 
  5. ^ а б „Život i djelo Milice Babić”. vijesti.me. Приступљено 23. 1. 2024. 
  6. ^ 100 личности, људи који су променили свет, број 93. „Иво Андрић“, издат 19. јануара 2011, pp. 18, ISSN 1791-6127
  7. ^ 011info.com <office@011info.com>. „Kako su se zavoleli Ivo Andrić i Milica Babić (1. deo) – ljubav prikrivena snovima i hartijom”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  8. ^ Kravljača, Olgica (2023-07-19). „Milica Babić: Žena koju je Ivo Andrić upoznao na Dorćolu, čekao 20 godina i zavoleo za ceo život”. Ona.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • О. Милановић, П. Васић и А. Слијепчевић: Милица Бабић, уметник сценског костима (монографија), Београд 1973.
  • Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Бабић-Јовановић, Милица“. 2004. ISBN 978-86-83651-49-8. стр. 335,.
  • Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Бабић, Милица С.“ pp. 31,COBISS.SR 170123788
  • Народно позориште Сарајево: 1921-1971/одговорни уредник Убавић Влајко

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милица_Бабић_Андрић&oldid=27703625”