Мински гето

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевреји у Минском гету, 1941.

Мински гето је формиран у Минску убрзо после инвазије нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је један од највећих у источној Европи, а највећи на окупираној територији Совјетског Савеза. У њему је било смештено близу 100.000 Јевреја, од којих је већина страдала у холокаусту.

Као и у многим другим гетима, Јевреји су били приморани да раде за Немце у фабрикама.[1] Становници гета су живели у веома лошим условима, са недовољним залихама хране и лекова.[2]

У марту 1942. убијено је око 5.000 Јевреја, углавном деце, који су стрељани и живи закопани.[3] Данас се на том месту налази споменик Минском гету. До августа 1942. у гету је остало мање од 9.000 Јевреја, према немачким званичним документима.[2] Гето је ликвидиран 21. октобра 1943,[2] а преостали миншки Јевреји су убијени у логору смрти Собибор.[1] Неколико хиљада Јевреја је убијено и у логору Мали Тростанец.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б MINSK, Holocaust Encyclopedia
  2. ^ а б в Minsk Ghetto Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ Rhodes, Richard (2002). Masters of Death: The SS-Einsatzgruppen and the Invention of the Holocaust. Random House. стр. 244. ISBN 0375409009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]