Миодраг Белодедић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Белодедић
Миодраг Белодедић 2018. године
Лични подаци
Пуно име Миодраг Белодедић
Датум рођења (1964-05-20)20. мај 1964. (59 год.)
Место рођења Соколовац, НР Румунија
Висина 1,85 m
Позиција штопер
Јуниорска каријера
1978—1981
1981—1982		 Минерул Нова Молдава
Лучеафарул Букурешт
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1982—1988
1989—1992
1992—1994
1994—1995
1995—1996
1996—1998
1998—2001		 Стеауа Букурешт
Црвена звезда
Валенсија
Реал Ваљадолид
Виљареал
Атланте
Стеауа Букурешт		 174
63
49
31
16
65
61		 (18)
(3)
(0)
(0)
(0)
(3)
(3)
Репрезентативна каријера
1984—2000 Румунија 55 (5)

Миодраг Белодедић (рум. Miodrag Belodedici; Соколовац, 20. мај 1964) је бивши румунски фудбалер српског порекла. Два пута је освојио Куп шампиона, 1986. са Стеауом, а 1991. са Црвеном звездом.[1] Постао је трећи играч који је то успео да уради са два различита клуба.[2][3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Белодедић је фудбал почео да тренира у свом родном Соколовцу.[1] Прикључио се млађим категоријама екипе Минерула из Нове Молдаве 1978. где му је тренер био Олимп Матеску. Након три сезоне проведене Минерулу изабран је да пређе у екипу Лучеафарула из Букурешта, тим који је формирао фудбалски савез Румуније како би у истој екипи окупио најталентованије играче из целе земље.

Из Лучеафарула је прешао у Стеауу на захтев тадашњег председника клуба Јона Александрескуа. Са Стеауом је четири пута узастопно, између 1985. и 1988. освајао титуле првака Румуније, а три пута су тријумфовали и у Купу, 1985, 1987. и 1988. Куп шампиона је освојио 1986, а Суперкуп Европе 1987.

Док је Чаушескуов режим био на власти, Белодедић је 1988. године пребегао у Југославију.[1][4] То је учинио јер у то време румунским фудбалерима фудбалски савез није дозвољавао да оду у иностранство. Његов дечачки сан је био да заигра за Црвену звезду, те је покушао да ступи у контакт са људима из њене управе. Белодедићев пријатељ код кога је боравио у Београду покушао је да га наговори да пређе у Партизан. Када је Драган Џајић сазнао да Белодедић жели да пређе у Звезду, одмах је реаговао и потписао уговор са њим.

По доласку у Црвену звезду није могао да потпише уговор, јер већ уговором био везан за Стеауу. Због непоштовања уговора УЕФА га је казнила једногодишњом суспензијом. Током трајања те казне он је тренирао са играчима Црвене звезде и наступао је у пријатељским утакмицама, али није имао право наступа у оним такмичарским. Због овог бекства у Румунији је осуђен у одсуству на 10 година затвора због издаје.[1] Након Румунске револуције 1989. све оптужбе против њега су повучене и он је поново могао да се врати у Румунију.

Казна му је истекла крајем 1989. године, те је он у новом клубу дебитовао тек на пролеће 1990. Са Звездом је освојио свој други пехар намењен победнику Купа шампиона 1991. након победе над Олимпиком из Марсеја.[1] У том финалу Белодедић је, током извођења пенала, био стрелац једног од њих. Крајем те године, са Црвеном звездом је освојио и Интерконтинентални куп, који није успео 1986. да освоји и са Стеауом.

За Белодедића је тада био заинтересован велики број клубова, највише Сампдорија, у чије редове је био надомак преласка, али је уместо одласка тамо ипак изабрао Валенсију у коју је прешао током лета 1992.[1] Тамо се задржао две сезоне, одакле је прво прешао у Реал Ваљадолид, где је одиграо једну сезону, а затим је још једну сезону провео у Виљареалу који је тада играо у другој лиги.

У Мексико је отишао 1996. где је две сезоне наступао за Атланте. У Румунију се вратио 1998. како би завршио своју играчку каријеру у Стеауи. У њој је играо три сезоне и освојио је домаћи куп 1999, а од активног играња се опростио освајањем титуле првака државе 2001.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију Румуније је одиграо 55 утакмице и постигао је пет голова, (1984-2000) Дебитовао је 31. јула 1984. у пријатељској утакмици са репрезентацијом Кине (1:0). До свог бекства у Југославију, за репрезентацију је наступао 19 пута и постигао је четири поготка. Након тога је био суспендован, а када му је казна укинута још неко време није позиван у репрезентацију. Поново је добио позив тек 1992. први пут након четири године.

Учествовао је на Светском првенству 1994. и на два Европска првенства 1996. и 2000. На овом последњем се и опростио од репрезентације.

Након завршетка играчке каријере почео је да ради за фудбалски савез Румуније као координатор млађих репрезентативних селекција.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Стеауа[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Belodedić: I među nama igračima je bilo agenata Sekuritatee” (на језику: српски). 2024-03-12. Приступљено 2024-03-18. 
  2. ^ „Spectatorii admirau eleganța lui Belodedici” [Spectators admired Belodedici's elegance]. Gazeta Sporturilor (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2017. 
  3. ^ Miodrag Belodedici Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2012); at Sports Illustrated
  4. ^ „BEZ NJEGA NE BI BILO NI BARIJA: Čovek OSUĐEN NA ROBIJU pomogao Zvezdi da postane šampion Evrope...”. srbijadanas.com. 31. децембар 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Белодедић&oldid=27497984”