Мирко Васиљевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирко Васиљевић
Мирко Васиљевић
Лични подаци
Датум рођења(1949-10-11)11. октобар 1949. (74 год.)
Место рођењаПравошево, ФНРЈ
Држављанствосрпско
РелигијаСрпска православна црква
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Научни рад
ПољеГрађанско право, Компанијско право, Арбитража

Мирко Васиљевић (Правошево, 11. октобар 1949) редовни је професор Правног факултета у Београду и члан Академије наука и умјетности Републике Српске.[1] У три мандатна периода (2004 — 2012) био је декан Правног факултета Универзитета у Београду. Васиљевић је био члан Управног одбора Агробанке до 2011 године, када је Народна банка Србије њему и другим члановима управе изрекла трајну забрану будућег учешћа у управним или извршним одборима било које банке у Србији због злоупотребе положаја и проузроковања штете банци,[2] али је и након тога наставио своју каријеру у арбитражи и чланства у другим удружењима.[3]

Школовање[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у родном селу, Милешеви и Пријепољу. Гимназију је завршио у Новој Вароши, као најбољи ученик генерације. Правни факултет у Београду уписао је 1969. године, где је дипломирао јуна 1973. године као одличан студент. На истом факултету је и магистрирао 1976. године[1] (тема: Промењене околности и уговор о грађењу) и докторирао 1980. године (тема: Пословодни орган).

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

По дипломирању радио је две године у Фабрици аутомобила у Прибоју, у правној служби, а за асистента за Привредно право на Правном факултету у Београду биран је 1975. године. За доцента је биран 1980. године, за ванредног професора 1985. године а за редовног професора 1990. године.[1]

Изабран је за декана Правног факултета у Београду за школске 2004/2005. и 2005/2006. годину, реизабран за други мандатни период 2006/2009. и други пут реизабран за трећи мандатни период 2009/2012. године. Сада је редовни професор Трговинског и Компанијског права на Правном факултету Универзитета у Београду. Оснивач је предмета Компанијско право на овом факултету. Говори француски и енглески језик, а служи се руским.[1]

Усавршавања и предавања[уреди | уреди извор]

Као стипендиста француске Владе провео је школску 1983/84. годину на Правном факултету Париз I - Сорбона (Panthéon-Sorbonne), специјализујући област привредних (трговачких) друштава, као дела Трговачког (Пословног) права. У више наврата био је на једномесечним или двомесечним студијским боравцима у Паризу, Берну, Познању, Хамбургу (Max-Planck Institute) и Лондону. Држао је предавања на последипломским студијама у Београду, Новом Саду, Подгорици, Марибору, Скопљу, Бањој Луци и Ханг Џоу у Кини.[1]

Каријера арбитра[уреди | уреди извор]

Председник Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Југославије у два мандата (1995–2001), а сада је арбитар у овој арбитражи при Привредној комори Србије и у више других институционалних арбитража при привредним коморама: Украјина, Румунија, Бугарска, Македонија, Словенија, Република Српска, Русија. Члан је Комисије за арбитражу Међународне трговинске коморе у Паризу. Био је потпредседник Избраног суда Привредне коморе Србије. Председник је Суда части Привредне коморе Београда.[1]

Професионалне дужности[уреди | уреди извор]

Списак професионалних дужности:[1]

  • Оснивач је и председник Удружења правника у привреди Југославије (сада Србије).
  • Главни је и одговорни уредник часописа Право и привреда (са традицијом од четрдесет девет година), чији је издавач горње удружење.
  • Био је главни и одговорни уредник часописа Арбитража.
  • Био је члан Савезног правног савета Југославије и члан Комисије за хартије од вредности и финансијско тржиште (1992–2001).
  • Оснивач је годишњих Сусрета-Конгреса правника у привреди Југославије (сада Србије), који се традиционално одржавају годишње у Врњачкој Бањи у последњој декади маја (1991-2012 – двадесет један Сусрет-Конгрес) и окупљају редовно сваке године око хиљаду правника из привреде, као и афирмисане професоре из иностранства.
  • Члан је Међународне академије за упоредно право (International Academy of Comparative Law), са седиштем у Паризу (изабран јуна 2007).
  • Члан је Председништва Удружења правника Србије и Председништва Савеза Удружења правника Србије и Републике Српске.
  • Изабран за члана Академије наука и умјетности Републике Српске (2008).[4]
  • Члан Пословног савета Привредне коморе Београда (2008).
  • Члан је Економског савета Патријаршијског управног одбора Српске православне цркве.
  • Члан је Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић“ (2012).
  • Био члан Управног одбора Агробанке до 2011 године, када је Народна банка Србије њему и другим члановима управе изрекла трајну забрану будућег учешћа у управним или извршним одборима било које банке у Србији због злоупотребе положаја и проузроковања штете банци.[2]

Одликовања[уреди | уреди извор]

  • Добитник је Ордена Светог Саве, Други ред, (2007).[1]
  • Почасни је грађанин Врњачке Бање (2010) - Плакета са златним амблемом за изузетан допринос на промоцији и афирмацији Врњачке Бање у сегменту конгресног туризма.[1]
  • Добитник је, заједно са породицом, Архијерејске грамате признања Епископа милешевског Филарета за ктиторство у изградњи Конака манастира Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Воденој Пољани на Златару.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Хуманитарни рад[уреди | уреди извор]

  • Оснивач је Фондације „Професор др Мирко Васиљевић“, чији је циљ помоћ најбољим и социјално најугроженијим студентима Правног факултета Универзитета у Београду на основним академским студијама, као подстицај за даљи наставак академског образовања, пре свега у области трговинског, компанијског, стечајног, берзанског и саобраћајног права.[1]
  • Ктитор је конака манастира Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Воденој Пољани на Златару.
  • Дародавац је звона за цркву брвнару на Воденој Пољани.
  • Значајно подржава и лично доприноси активностима прве студентске хуманитарне фондације „Осмех на дар“.[1]
  • Значајно подржава и лично доприноси активностима Фондације „Стара Рашка“.[1]

Објављене књиге (важније)[уреди | уреди извор]

  • Компанијско и трговинско право: приручници за полагање правосудног испита : књига 8, треће измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Службени гласник, Београд, 447 стр. 2012. ISBN 978-86-519-1274-3..
  • Водич за примену Закона о привредним друштвима, Intermex, Београд, 656 стр. 2011. ISBN 978-86-83437-96-2..
  • Компанијско право: право привредних друштава, шесто измењено и допуњено издање, Правни факултет, Београд, 2011, 632 стр.
  • Трговинско право, дванаесто допуњено издање, Правни факултет, Београд, 2011, 620 стр.
  • Изабране беседе, Правни факултет, ЕОН студио, Београд, 2011, 419 стр.
  • Компанијско право : право привредних друштава, пето издање, Правни факултет, Београд, 2010, 664 стр.
  • Компанијско и трговинско право: приручници за полагање правосудног испита: књига 8, друго измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Службени гласник, Београд, 2010, 379 стр.
  • Компанијско право: право привредних друштава, четврто издање, Правни факултет, ЕОН студио, Београд, 2009, 653 стр.
  • Трговинско право, једанаесто измењено и допуњено издање, Правни факултет, ЕОН студио, Београд, 2009, 583 стр.
  • Право, правда, привреда (ППП), Правни факултет, Београд, 2009, 140 стр.
  • Компанијско и трговинско право: приручници за полагање правосудног испита: књига 8, Правни факултет Универзитета у Београду, Службени гласник, Београд, 2008, 398 стр.
  • Трговинско право, десето измењено и допуњено издање, Правни факултет, Службени гласник, Београд, 2008, 583 стр.
  • International Encyclopedia of Laws: Commercial and Economic Law (Трговинско и привредно право), друго издање на енглеском језику, ко-аутор мр Милена Ђорђевић, Kluwer Law International, Холандија, 2007, стр. 360.
  • Корпоративно управљање: правни аспекти, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2007, стр. 350.
  • Компанијско право: право привредних друштва и ЕУ, прво, друго и треће издање, Службени гласник, Београд, 2007, стр. 698.
  • Company Law: Law of Commercial Companies of Serbia and the EU, (издање на енглеском језику), Правни факултет, Београд, 2006, стр. 612.
  • Коментар Закона о привредним друштвима, Службени гласник, Београд, 2006, стр. 831.
  • Трговинско право, Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за публикације, девето и десето издање, Београд, 2006 и 2008, стр. 466. и 583.
  • Привредна друштва-домаће и упоредно право, Удружење правника у привреди СРЈ, Београд, 1999, стр. 607; (За ову књигу добитник је Годишње награде за најбоље објављено дело из области економије „Карић фондације“, 2000. год.).
  • Commercial and Economic Law (Трговинско и привредно право, издање на енглеском језику), Kluwer Law International, Хаг, 1997, стр. 165.
  • Пословно право (осам издања - 1991-2004), стр. 941. (награђена као књига године од водећег правног издавача Савремена администрација, 1997).
  • Коментар Закона о предузећима, Удружење правника у привреди СРЈ, Београд, 1996, стр. 460.
  • Одговорност железнице у домаћем и међународном превозу робе, Научна књига, Београд, 1986-1987, стр. 146 (два издања).
  • Предузећа-правни аспекти, Савремена администрација, Београд, 1990, стр. 179.
  • Упоредноправни коментар Закона о предузећима, Савремена администрација, Београд, 1989, стр. 225.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Мирко Васиљевић”. anurs.org. Приступљено 4. 2. 2024. 
  2. ^ а б Ćirković, Ruža (01. 06. 2012). „Članovima uprave trajna zabrana obavljanja posla”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 25. 05. 2019. 
  3. ^ „SKANDAL: Uprkos zabrani NBS, Mirko Vasiljević ponovo odlučuje o finansijama tajkuna”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 25. 05. 2019. 
  4. ^ Академија наука и умјетности Републике Српске: ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ „Karićevi laureati”. nin.rs. Приступљено 4. 2. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирко_Васиљевић&oldid=27351115”