Михаило Богићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаило Богићевић
Mihailo Bogicevic.jpg
Српски министар и градоначелник Београда
Биографија
Датум рођења (1843-07-08)8. јул 1843.
Место рођења Земун
Аустријско царство
Датум смрти 28. октобар 1899.(1899-10-28) (56 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Михаило Богићевић (Земун, 8. јул 1843Београд, 28. октобар 1899[1]) је био министар грађевина Србије и два мандата председник Београдске општине (18. градоначелник Београда).

Биографија[уреди]

Рођен је 1843. године у Земуну у познатој породици Богићевић од оца Милоша Богићевића (1811-1844) и Анђелије рођене Лукачевић. Отац Милош је био 2. градоначелник Београда, у то време се то звало председник Београдске општине, 1840. године. Милош је био син војводе Анте Богићевића и брат Томаније удате за Јеврема Обреновића, бабе краља Милана. Стрељан је 1844. по наређењу Томе Вучића-Перишића после неуспеле Катанске буне против Карађорђевића који су 1842. на власти заменили Обреновиће.

Михаило се школовао на Великој школи у Београду, после тога је студирао рударство у Паризу као државни питомац Србије. Био је члан Напредњачке странке. Био је два пута министар грађевина Србије: 5/17.2.1887 — 1/13.6.1887. у влади Милутина Гарашанина и 14/26.4.1888 — 22.2/6.3.1889. у влади Николе Христића.[2] Два мандата је био председник Београдске општине, 4.4.1886 — 4.2.1887. и 14.5.1894 — 8.11.1896.

Обављао је и друге јавне функције као што је директор Дирекције српских државних железница, члан Управног одбора Управе државног монопола. Био је амбасадор Србије („посланик“) у Берлину.

Ангажовао се око оснивања Друштва „Свети Сава“ и дома за незбринуту децу „Стефан Дечански“ у Београду. Бавио се добротворним и социјалниом радом.[3]

Оженио се Катарином Константиновић (1848-1910), ћерком своје сестре од тетке Анке рођ. Обреновић и Александра Константиновића. Катарина је била вереница кнеза Михаила и преживела атентат на њега у Кошутњаку 1868. године. После тога се удала за Миливоја Петровића Блазнавца (1824-1873) са којима је имала двоје деце Војислава и Милицу. Када је остала удовица удала се за Михаила Богићевића. Због блиског сродства нису могли да се венчају у Србији, већ су се венчали у Мађарској. Касније су живели у Београду на Теразијама. Нису имали деце, усвојили су Делфу Иванић (1881-1972), једну од оснивача Кола српских сестара.[4]

Носилац је више српских, црногорских и бугарских одликовања. Преминуо је у Београду 1899. године.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Милош Богићевић 1811. 1844.
Анђелија Лукачевић

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Катарина Константиновић 1848. 1910.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад, 2004. године, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ „Владе Србије: 1805-2005“, приредио Радош Љушић, 596 страна, ISBN 86-17-13111-X, издавач „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 2005. године. (COBISS.SR 124721676)
  3. ^ Српска породична енциклопедија, том 4, стр. 57, изд. Политика и Народна књига, Београд 2006. ISBN 86-331-2733-4 (COBISS.SR 131573004)
  4. ^ Александар Динчић: Делфа Иванић, Приступљено 13. 4. 2013.


Претходник:
Владан Ђорђевић
председник Београдске општине
18861887

Наследник:
Светомир Николајевић
Претходник:
Милован Маринковић
председник Београдске општине
18941896
Наследник:
Никола Стевановић