Михаило Стевановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Стевановић
Михаило Стевановић
Лични подаци
Датум рођења(1903-04-03)3. април 1903.
Место рођењаСтијена Пиперска, Књажевина Црна Гора
Датум смрти14. јануар 1991.(1991-01-14) (87 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија

Михаило Стевановић (Стијена Пиперска, 3. април 1903Београд, 14. јануар 1991) био је српски филолог и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, дугогодишњи директор Института за српскохрватски језик.[1]

Бавио се дијалектологијом и питањима савременог српскохрватског језика. Уређивао је Српски дијалектолошки зборник, Јужнословенски филолог, Наш језик, Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске и Речник језика Петра Петровића Његоша.[1] Објавио је више од шест стотина радова. Главни су Источноцрногорски дијалекат, Ђаковачки говор, Функције и значења глаголских времена, Граматика српскохрватског језика и монументално дело Савремени српскохрватски језик, у чијем првом тому су, сем увода, обрађене фонетика и морфологија нашег језика, а у другом синтакса.

Добио је, тада престижну, Седмојулску награду 1973. године.[2]

На десетогодишњицу смрти професора Михаила Стевановића објављена је књига Живот у знаку науке Драга Чупића, у издању Унирекса из Подгорице и Атее из Београда, у целини посвећена биографији и научном делу једног од најзначајнијих следбеника Александра Белића.

Важнији наслови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Шуловић, Ксенија. Михаило Стевановић : (1903-1991) : каталог изложбе. Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2003. стр. 3—6. 
  2. ^ „Stevanovic Mihailo”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-26. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]