Михајло Плескоњић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михајло Плескоњић
Лични подаци
НадимакБаџа
Датум рођења(1958-06-21)21. јун 1958.
Место рођењаНови Сад, СФРЈ
Датум смрти22. март 2017.(2017-03-22) (58 год.)
Место смртиНови Сад, Србија
Занимањефилмски и позоришни глумац
Рад
Активни период1965-2017
Битне улогеПопут листа, Крај партије, Клип
Веза до IMDb-а

Михајло ПлескоњићБаџа (Нови Сад, 21. јун 1958Нови Сад, 22. март 2017) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Михајло је рођен 21. јуна 1958. године у Новом Саду, а још као дечак се истакао у глуми. Његов отац Тихомир Плескоњић је био познати глумац, а његова сестра Александра Плескоњић-Илић се такође бави глумом. Завршио је гимназију у Новом Саду, а потом и дипломирао на Академији уметности, на одсеку драмских уметности у класи Димитрија Ђурковића 1984. године. Исте године након завршетка студија, постаје члан Српског народног позоришта. Остаће упамћен по улогама у представи Човек је човек, Пјеро у Дон Жуану, Церемониалмајстор, Трускот,Свети Георгије убива аждаху, Замјотов, Злочин и казна, Чудо у Шаргану, Ујкин сан, Брат Макарије, Је ли било кнежеве вечере, Брокет, Џандрљиви муж, Први лорд у Владајућој кући и у улози Нестор Профита у представи Вечити младожења, што је уједно била и његова последња улога. Филмску каријеру започео је добивши улогу у филму Гласам за љубав из 1965. године.[2]

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1984. године, добитник награде за улогу Полија Бејкера у представи Човек је човек, на Сусрету војвођански представа у Вршцу.
  • 1984. године, добитник Стеријине награде за најбољег глума на 34. позорју за улогу Бајре у представи Три чекића.
  • 1990. године, добитник Годишње награде Српског народног позоришта, такође за улогу Бајре.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1960-е
1965. Гласам за љубав
1980-е
1981. Широко је лишће Млади сељак
1982. Прогон
1982. Венеријанска раја Гарчевић
1983. Велики транспорт Изгледнели младић
1983. Сумрак
1984. Андрић и Гоја
1985. Једна половина дана
1987. Waitapu Силеџија
1988. Тако се калио челик Радник
1988. Крај партије Хам
1988. Попут листа Ненад
1988. Четрдесет осма — Завера и издаја (серија)
1989. Дивљи светац Павле
1990-е
1990. Граница
1990. Секс — партијски непријатељ бр. 1 Булат
1991. Бољи живот (серија) Радојковићева муштерија
1991. Српски рулет
1992. Булевар револуције
1993. Где су богови мртви самог себе
1994. Највише на свету целом (серија)
1994. Вуковар, једна прича Полицајац у цивилу
1995. Крај династије Обреновић (серија)
1995. Не веруј жени која пуши гитанес без филтера Силеџија
1998. Џандрљиви муж
2000-е
2003. Живот је марш
2006. Љубав у залеђу (серија) Рајко
2009. Сељаци (серија) Тома
2009. Јесен у мојој улици Машиновођа 2
2010-е
2012. Клип Професор патологије

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mihajlo Pleskonjic na IMDb-u
  2. ^ „Gluma Mihajlo Pleskonjic Badza - biografja”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2017. г. Приступљено 22. 05. 2017.