Младен Божовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Младен Божовић
Божовић у дресу Црне Горе, 2014. године
Лични подаци
Пуно име Младен Божовић
Надимак Боња[1]
Датум рођења (1984-08-01)1. август 1984. (39 год.)
Место рођења Титоград, СФР Југославија
Висина 1,96 m
Позиција голман
Јуниорска каријера
1993—2002 Забјело
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2003 Забјело 17 (0)
2003 Будућност Добановци
2004—2007 Будућност Подгорица 57 (0)
2004 → Младост Подгорица 9 (0)
2005—2006 → Ком 29 (0)
2008—2010 Партизан 68 (0)
2010—2013 Видеотон 63 (0)
2013—2015 Том Томск 8 (0)
2014 → Химик Дзержинск 9 (0)
2016—2017 Зета 48 (0)
2017—2018 Лариса 27 (0)
2020 Дрезга
2021 Зора Спуж
2021 Зета 5 (0)
Репрезентативна каријера
2007—2017 Црна Гора 43 (0)

Младен Божовић (Титоград, 1. август 1984) је црногорски фудбалски голман.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Божовић је фудбалом почео да се бави са девет година у ФК Забјело.[2] Као 19-годишњак је провео шест месеци у Будућности из Добановаца.[2] Током 2003. године је потписао за Будућност из Подгорице. Ишао је на позајмице у подгоричке клубове Младост и Ком, a од сезоне 2006/07. се усталио на голу Будућности.

У премијерној сезони шампионата Црне Горе, Божовић је био 795 минута без примљеног гола. Будућност је те сезоне примила свега 12 голова у целој сезони, што је најбољи дефанзивни учинак једног тима до данас, али ипак није освојила титулу.[3] Божовић је одиграо и први део сезоне 2007/08. у Будућности, да би у јануару 2008. потписао четворогодишњи уговор са београдским Партизаном.[4][5]

Партизан[уреди | уреди извор]

Такмичарски деби у дресу Партизана је имао 22. марта 2008, у победи над Бежанијом (2:0), када је на терен ушао у 87. минуту уместо првог голмана Дарка Божовића.[6] Иако је свој боравак у Партизану почео као резерва, Божовић је врло брзо постао први голман па је забележио укупно 10 првенствених наступа током пролећа 2008.[6] Већ у првој полусезони, под вођством тренера Славише Јокановића, Божовић осваја дуплу круну.[7]

У наредној 2008/09. сезони је поново освојио дуплу круну. У овој такмичарској години је наступио на свим првенственима утакмицама по 90. минута,[8] а на крају сезоне је уврштен у идеални тим Суперлиге.[9] У априлу 2009. је прво оборио клупски рекорд Ивице Краља по минутима без примљеног гола (840 минута),[10] а потом је и постао рекордер у српском фудбалу пошто 916 минута није примио гол. Претходни рекордер био је некадашњи голман Обилића Ненад Лукић који је у сезони 1998/99. своју мрежу сачувао 903 минута.[11]

У сезони 2009/10. је освојио и трећу узастопну титулу првака Србије.[12] У овој сезони је бранио на 25 првенствених утакмица.[13] Током свог боравка у Партизану, Божовић је са клубом наступао и два пута у групној фази Лиге Европе, у сезонама 2008/09 и 2009/10.

Каснија каријера[уреди | уреди извор]

У јуну 2010. је потписао уговор са мађарским Видеотоном.[14] Као први голман Видеотона у сезони 2010/11. осваја титулу првака Мађарске, иначе прву у историји клуба. Поред тога, за три сезоне колико је стајао на голу Видеотона, Божовић је освојио и један Лига куп Мађарске као и два Суперкупа Мађарске.[15]

У јуну 2013. је потписао за руског премијерлигаша Том из Томска.[16] Божовић је у дресу Тома наступио на седам премијерлигашких утакмица,[15] а клуб је на крају сезоне 2013/14. испао у нижи ранг. У завршници летњег прелазног рока 2014. је позајмљен друголигашу, Химику из Дзержинска.[17] У децембру исте године се вратио у Том, и током пролећа 2015. је забележио још један првенствени наступ за овај клуб.[15]

Крајем децембра 2015. се вратио у црногорски фудбал и потписао за Зету из Голубоваца.[18] Након годину и по дана у Зети, Божовић у јуну 2017. потписује за грчког прволигаша Ларису.[19] Наступио је на 27 утакмица за Ларису током такмичарске 2017/18. у Суперлиги Грчке.[15]

Током 2020. је бранио гол црногорског друголигаша Дрезге.[20] У јуну 2021. је потписао за Зору из Спужа, екипу која се такмичи у трећем рангу такмичења у Црној Гори.[21] Већ наредног месеца је променио клуб и вратио се у Зету, са којом је потписао једногодишњи уговор.[22]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Божовић је дебитовао за репрезентацију Црне Горе у јуну 2007. на утакмици против Колумбије која је одиграна на Кирин купу у Јапану.[23] За национални тим је одиграо 43 утакмице, а последњи пут је наступио 26. марта 2017. против Пољске у квалификацијама за Светско првенство 2018. у Русији.[24]

Наступи по годинама[уреди | уреди извор]

Божовић на утакмици између Црне Гора и Ирана 2014. године
Репрезентација Година Утакмица Голова
Црна Гора[25] 2007 2 0
2008 3 0
2009 2 0
2010 8 0
2011 8 0
2012 7 0
2013 4 0
2014 3 0
2015 1 0
2016 4 0
2017 1 0
Укупно 43 0

Приватни живот[уреди | уреди извор]

После фудбалске каријере, Божовић је оболео од менталних болести. Његова супруга га је пријавила за наношење телесних повреда. Он је 8. марта 2022. године покушао самоубиство.[26]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Партизан
Видеотон

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mladen Božović postavio rekord Videotona”. portalanalitika.me. 28. 8. 2012. Приступљено 26. 12. 2023. 
  2. ^ а б „Mladen Božović: Od školskog do Vemblija”. glaszabjela.me. 6. 10. 2018. Приступљено 4. 3. 2020. 
  3. ^ „Golmanske serije: Ko je rekorder u Crnoj Gori?”. vijesti.me. 30. 10. 2017. Приступљено 4. 3. 2020. 
  4. ^ „Stigao golman Božović”. politika.rs. 15. 1. 2008. Приступљено 4. 3. 2020. 
  5. ^ „Božović potpisao za Partizan!”. partizan.rs. 14. 1. 2008. Архивирано из оригинала 05. 10. 2018. г. Приступљено 4. 3. 2020. 
  6. ^ а б „Mladen Bozovic 2007/08.”. transfermarkt.com. Приступљено 4. 3. 2020. 
  7. ^ „Partizan šampion!”. novosti.rs. 25. 5. 2008. Приступљено 4. 3. 2020. 
  8. ^ „Mladen Bozovic 2008/09.”. transfermarkt.com. Приступљено 4. 3. 2020. 
  9. ^ „Izabran najbolji tim Jelen Super lige Srbije!”. partizan.rs. 28. 5. 2009. Приступљено 4. 3. 2020. [мртва веза]
  10. ^ „Rekorder Božović i "udarač" Dijara”. mondo.rs. 24. 4. 2009. Приступљено 4. 3. 2020. 
  11. ^ „Partizan proslavio titulu uz rekord”. b92.net. 26. 4. 2009. Приступљено 4. 3. 2020. 
  12. ^ „Titula podvučena „šesticom“”. danas.rs. 17. 5. 2010. Приступљено 4. 3. 2020. 
  13. ^ „Mladen Bozovic 2009/10.”. transfermarkt.com. Приступљено 4. 3. 2020. 
  14. ^ „Mladen Božović na golu Videotona”. mondo.rs. 4. 6. 2010. Приступљено 4. 3. 2020. 
  15. ^ а б в г „Mladen Božović” (на језику: енглески). soccerway.com. Приступљено 4. 3. 2020. 
  16. ^ „Mladen Božović potpisao za Tom”. vijesti.me. 24. 6. 2013. Приступљено 4. 3. 2020. 
  17. ^ „Mladen Božović u Himiku”. vijesti.me. 1. 9. 2014. Приступљено 4. 3. 2020. 
  18. ^ „Bivši golman Partizana potpisao za Zetu”. zurnal.rs. 27. 12. 2015. Приступљено 4. 3. 2020. 
  19. ^ „Mladen Božović u grčkoj Larisi”. vijesti.me. 21. 6. 2017. Приступљено 4. 3. 2020. 
  20. ^ „Преокрет Дечића, Бокељ славио у дербију, Младен Божовић бранио гол Дрезге”. pobjeda.me. 7. 6. 2020. Приступљено 4. 4. 2022. 
  21. ^ „Повратак бившег црногорског репрезентативца – Младен Божовић договорио сарадњу са Зором”. meridianbetsport.me. 26. 6. 2021. Приступљено 4. 4. 2022. 
  22. ^ „Зета ангажовала бившег репрезентативца - Младен Божовић на Трешњици”. dan.co.me. 28. 7. 2021. Приступљено 4. 4. 2022. 
  23. ^ „Okruglo 100: Ovo su svi fudbaleri koji su nosili dres Crne Gore”. vijesti.me. 30. 5. 2018. Приступљено 4. 3. 2020. 
  24. ^ „Mladen Božović”. eu-football.info. Приступљено 1. 6. 2017. 
  25. ^ „Mladen Božović”. fscg.me. Приступљено 4. 3. 2020. 
  26. ^ „DETALJI POKUŠAJA SAMOUBISTVA GOLMANA PARTIZANA: Popio šaku tableta i uzeo lovačku pušku”. kurir.rs. Приступљено 2022-03-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Младен Божовић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Младен_Божовић&oldid=27437575”