Модран (Дервента)

Модран
Модран;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Дервента
Становништво
— 2013.	243
Географске карактеристике
Координате	44° 55′ 00″ С; 17° 56′ 31″ И / 44.9166365° С; 17.9418564° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина	12,54 km2
	Модран Модран на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	053

Модран је насељено мјесто у општини Дервента, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 243 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Модран се налази око 9 км југоисточно од Дервенте. На надморској висини од 255 м у истоименом селу налази се археолошки локалитет Градина Вис на земљописној ширини 44°54'46″, земљописној дужини 17°58′36″.

Историја[уреди | уреди извор]

Постоје материјални докази да је овај предио насељен одавнина, посебно у бронзаном добу. На основу систематских археоолошких испитивања поменутог подручја пронађени су докази о насељу који се хронолошки могу поредати на сљедећи начин^[1]:

Вис А (ласињска култура) - енеолитик
Вис Б (костолачка култура) - касни енеолитик
Вис Ц1 - касно бронзано доба
Вис Ц2 - касно бронзано доба и почетак жељезног доба.

Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови[уреди | уреди извор]

На археолошком налазишту Вис Градина првобитна ископавања извршена су почетком 1957. године а настављена су мањим систематским ископавањем у септембру 1958. године и у априлу 1959. године. Ова ископавања финанцирао је Регионални музеј у Добоју. Археолошким радовима руководио је Здравко Марић, уз помоћ Оливере Ћуибрк, тадашње директорице Музеја.^[1]

Систематска археолошка истраживања су настављена 1963. и 1964, на простору који је обухватио 192 метара квадратна. Истраживањима на јужном и западном дијелу платоа узвишења откривени су трагови насеља ласиљске културе и костолачке културе, а у горњим слојевима трагови културе поља са урнама. Истраживања је водио Бранко Белић, а њима су повремено присуствовали Катарина Петровић, тадашња директорица Бродског посавља из Славонског брода, Иван Вуковић, тадашњи кустос из Завичајног музеја Травника и Алојз Бенац, тадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву.^[1]

Значај[уреди | уреди извор]

Александар Јашаревић, виши кустос-археолог у Музеју у Добоју, поднио је 22. фебруара 2013. године, петицију/приједлог за проглашење археолошког локалитета: Праповјесно насеље на Вису код Дервенте, националним спомеником Босне и Херцеговине.^[1]

Повјеренство за очување националних споменика, на темељу чланка V. ставка 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и чланка 39. ставка 1. Пословника о раду Повјеренства за очување националних споменика, на сједници одражној од 6. do 8. новембра 2013. године, донијело је одлуку о проглажењу Археолошког подручја - вишеслојно праповјесно насеље на Вису, општина Дервента, националним спомеником Босне и Херцеговине.^[1]

Презентација у Музеју у Добоју[уреди | уреди извор]

На овом археолошком локалитету крију се материјални остаци људи на овом подручју који датирају од прије 3.000 година. Национални споменик чине градина и покретни археолошки материјал с локалитета, похрањен у Музеју у Добоју.^[1] као дио сталное поставке археолошког одјељења Музеја у Добоју.

Добојски умјетник Драго Хандановић је као сарадник обавио и значајан рестаураторски рад у лапидаријуму Музеја и археолошке збирке.[60][61] Издвајају се примјерци стилизованих и украшених керамичких посуда са локалитета Вис (Модран) код Дервенте.^[2]