Пређи на садржај

Модран (Дервента)

Координате: 44° 55′ 00″ С; 17° 56′ 31″ И / 44.9166365° С; 17.9418564° И / 44.9166365; 17.9418564
С Википедије, слободне енциклопедије
Модран
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаДервента
Становништво
 — 2013.Пад 243
Географске карактеристике
Координате44° 55′ 00″ С; 17° 56′ 31″ И / 44.9166365° С; 17.9418564° И / 44.9166365; 17.9418564
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина12,54 km2
Модран на карти Босне и Херцеговине
Модран
Модран
Модран на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број053
Музеј у Добоју

Модран је насељено мјесто у општини Дервента, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 243 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Модран се налази око 9 км југоисточно од Дервенте. На надморској висини од 255 м у истоименом селу налази се археолошки локалитет Градина Вис на земљописној ширини 44°54'46″, земљописној дужини 17°58′36″.

Историја

[уреди | уреди извор]

Постоје материјални докази да је овај предио насељен одавнина, посебно у бронзаном добу. На основу систематских археоолошких испитивања поменутог подручја пронађени су докази о насељу који се хронолошки могу поредати на сљедећи начин[1]:

  • Вис А (ласињска култура) - енеолитик
  • Вис Б (костолачка култура) - касни енеолитик
  • Вис Ц1 - касно бронзано доба
  • Вис Ц2 - касно бронзано доба и почетак жељезног доба.

Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови

[уреди | уреди извор]

На археолошком налазишту Вис Градина првобитна ископавања извршена су почетком 1957. године а настављена су мањим систематским ископавањем у септембру 1958. године и у априлу 1959. године. Ова ископавања финанцирао је Регионални музеј у Добоју. Археолошким радовима руководио је Здравко Марић, уз помоћ Оливере Ћуибрк, тадашње директорице Музеја.[1]

Систематска археолошка истраживања су настављена 1963. и 1964, на простору који је обухватио 192 метара квадратна. Истраживањима на јужном и западном дијелу платоа узвишења откривени су трагови насеља ласиљске културе и костолачке културе, а у горњим слојевима трагови културе поља са урнама. Истраживања је водио Бранко Белић, а њима су повремено присуствовали Катарина Петровић, тадашња директорица Бродског посавља из Славонског брода, Иван Вуковић, тадашњи кустос из Завичајног музеја Травника и Алојз Бенац, тадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву.[1]

Александар Јашаревић, виши кустос-археолог у Музеју у Добоју, поднио је 22. фебруара 2013. године, петицију/приједлог за проглашење археолошког локалитета: Праповјесно насеље на Вису код Дервенте, националним спомеником Босне и Херцеговине.[1]

Повјеренство за очување националних споменика, на темељу чланка V. ставка 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и чланка 39. ставка 1. Пословника о раду Повјеренства за очување националних споменика, на сједници одражној од 6. do 8. новембра 2013. године, донијело је одлуку о проглажењу Археолошког подручја - вишеслојно праповјесно насеље на Вису, општина Дервента, националним спомеником Босне и Херцеговине.[1]

Презентација у Музеју у Добоју

[уреди | уреди извор]

На овом археолошком локалитету крију се материјални остаци људи на овом подручју који датирају од прије 3.000 година. Национални споменик чине градина и покретни археолошки материјал с локалитета, похрањен у Музеју у Добоју.[1] као дио сталное поставке археолошког одјељења Музеја у Добоју.

Добојски умјетник Драго Хандановић је као сарадник обавио и значајан рестаураторски рад у лапидаријуму Музеја и археолошке збирке.[60][61] Издвајају се примјерци стилизованих и украшених керамичких посуда са локалитета Вис (Модран) код Дервенте.[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија[3]
Година Становника
1971. 1.420
1981. 1.268
1991. 1.152
2013. 243

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3795
  2. ^ https://www.derventacafe.com/gradina-krije-tajne-stare-hiljade-godina/
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.