Море

Из Википедије, слободне енциклопедије
A wave dashing on the shore
Талас удара у лукобран у Заливу Санта Каталине.
Shipping in Singapore Harbour
Средишња обала у Чилеу

Море чине водене масе на површини Земље просечно једнаких физикалних и хемијских својстава, које су у међусобној вези. Море је велико тело морске воде које је делом или у потпуности окружено копном.[1][2][а] Мора се могу поделити према степену изолованости на:

  • унутрашња (средоземна, између континената)
  • ивична (уз рубове континената) и
  • међуострвска (између архипелага).

Највећи део мора чине ивична мора смештена уз континенте. Шире гледано, море је међусобно повезан систем Земљиних сланих, океанских вода — које се могу сматрати једним глобалним океаном или да су делови неколико главних океанских подела. Море знатно утиче на Земљину климу и има важну улогу у воденом циклусу, угљеничном циклусу, и азотном циклусу. Мада се по морима путовало и истраживало од праисторије, модерна научна студија мора — океанографија — датира превасходно од британске експедиције Челинџер током 1870-тих.[3] Сва мора припадају једном од океана, четири којих именује Међународна хидрографска организација:[4] Тихи, Атлантски, Индијски, Северни ледени, и петом Јужном океану.[5]

Захваљујући садашњем стању померања континената, северна хемисфера је са прилично равномерно подељена између копна и мора (однос је око 2:3), док је јужна предоминантно океанска (1:4.7).[6] Сланост у отвореном океану је углавном у уском појасу 3,5 % по маси, мада то може да варира код вода које су у већој мери окружене копном, код ушћа великих река, или на великим дубинама. Око 85% чврсте материје у отвореном мору је натријум хлорид. Дубокоморске струје се формирају због разлика у сланости и температури. Површинске струје се формирају услед фрикције таласа произведених ветром и плимама, променама локалног нивоа мора узрокованог гравитацијом Месеца и Сунца. Њихов правац је условљен површинским и подводним земљишним масама и ротацијом Земље (Кориолисов ефекат).

Некадашње промене у нивоу мора су оставиле континенталне прагове, плитке области у мору близу копна. Те воде богате хранљивим материјама обилију животом, који пружа људима знатне количине хране — углавном рибе, али и шкољки, сисара, и морске траве — који се сакупљају из дивљине или узгајају. Најразноврсније области окружују велике тропске коралне гребене. Китолов у дубоком мору је некад био уобичајен, али су опадајуће популације китова условиле покретање међународних напора за очување и коначно довеле до мораторијума на највећи део комерцијалног лова. Океанографија је установила да све животне форме нису ограничене на површинске воде: чак и на енормним дубинама и притисцима, нутријенти који истичу из хидротермалних извора подржавају њихов сопствени јединствени екосистем. Могуће је да је живот започео у таквом окружењу и акватични микробни покривачи су генерално креирани са оксигенацијом земљине атмосфере; биљке и животиње су прво еволуирале у мору.

Море је важан аспект људске трговине, путовања, минералне екстракције, и генерисања енергије. То исто тако чини море есенцијалним у ратовању и чини велике градове изложеним земљотресима и вулканима из оближњих раседа; моћним цунамским таласима; у ураганима, тајфунима, и циклонима који настају у тропима. Овај значај и дуалитет су утицали на људску културу, од раних богова мора до епске поезије Хомера до промена индукованих колумбијском разменом, од сахрана на мору до Башових хаика до хиперреалистичне маринске уметности, и инпиришуће музике у опсегу од песама у The Complaynt of Scotland до Римски-КорсаковогМоре и Синбадов брод“ до А-мејовог „Слушајте море“. Море је сцена доконих актривности укључујући пливање, роњење, сурфирање, и једрење. Међутим, раст популације, индустријализација, и интензивна пољопривреда су допринели данашњем загађењу мора. Атмосферски угљен-диоксид се апсорбује у све већим количинама, чиме се снижава pH вредност мора у процесу познатом као океанска ацидификација. Заједничка природа мора је учинила прекомерни риболов растућим проблемом.

Боја[уреди]

Боја морске воде зависи од инсолације, речних наноса, дубине, вегетације на обали, органске материје итд. Топлија мора, сиромашнија органском материјом, имају нијансе плаве боје. Хладна мора често имају сиву боју или нијансе зелене боје што одражава богатство у планктону.

Нека мора се називају по бојама. Црно море је добило име по негостољубивости, а према другој верзији названо је „црним“ због одсуства органске материје у његовим дубљим деловима. Црвено море је названо по боји алги које га делимично прекривају, или по црвеном песку у околним пустињама. Према Херодоту, стране света се обележавају бојама. Тако је север црн (Црно море), а југ црвен (Црвено море). Бело море је названо према изгледу у већем делу године - море се периодично леди, а обале су најчешће прекривене снегом. Постоји теорија у вези имена овог мора и белих манастира на његовим обалама. Жуто море својим изгледом највише оправдава назив. Боја му зависи од наноса реке Хоангхо („Жуте реке“).

Екстратерестричка мора[уреди]

Лунарна мора су огромне базалтне равни на Месецу за које су рани астрономи сматрали да су водене масе, па су их називали „морима“.

Сматра се да је текућа вода присутна испод површина неколико сателита од којих је најзначајнији Европа.

Течни угљоводоници су вероватно присутни на Титановој површини, иако би било исправније их описати као „језера“ него као „мора“.

Наука[уреди]

Термин „море“ се такође користи у квантној физици. Дираково море је тумачење стања негативне енергије које вакуум садржи.

Списак мора подељених по океанима[уреди]

Тихи океан[уреди]

Северни ледени океан[уреди]

Атлантски океан[уреди]

Индијски океан[уреди]

Јужни океан[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Напомена, ово је општа дефиниција која концептуално обухвата изворе од техничких до педагошких до речника (при чему речници дају стандардну употребу код лаика).

Референце[уреди]

  1. Staff, NGS (27. 9. 2011). „Sea”. National Geographic (online). Washington, DC: The National Geographic Society (NGS). Приступљено 7. 1. 2017. »[Quote:] ...a sea is a division of the ocean that is enclosed or partly enclosed by land...« 
  2. Karleskint, George (2009). Introduction to Marine Biology. Boston, MA: Cengage Learning. стр. 47. ISBN 9780495561972. Приступљено 7. 1. 2017. 
  3. National Oceanic and Atmospheric Administration. "Then and Now: The HMS Challenger Expedition and the 'Mountains in the Sea' Expedition". Ocean Explorer.
  4. International Hydrographic Organization. "Limits of Oceans and Seas (Special Publication №28)", 3rd ed. Imp. Monégasque (Monte Carlo), 1953. Retrieved 7 February 2010.
  5. Oxford English Dictionary, 1st ed. "sea, n." Oxford University Press (Oxford), 1911.
  6. Reddy, M.P.M. Descriptive Physical Oceanography. стр. 112. A.A. Balkema, Leiden. 2001. ISBN 90-5410-706-5.

Спољашње везе[уреди]