Мушниково
Мушниково | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Призрен |
| Становништво | |
| — 2011. | 2.033[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 10′ 27″ С; 20° 53′ 36″ И / 42.1742° С; 20.8933° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.080 m |
.svg)  Мушниково Мушниково на карти Србије | |
Мушниково (алб. Mushnikovë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 2.033 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Село је део Средачке жупе. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Мушниково површине 795 ha. Мушниково је на обронцима Шар-планине, десетак километара удаљено од Призрена.
Историја[уреди | уреди извор]
Најранији писани запис о селу датира из 1465. године, када се помињу Срби приложници из „Мучникова“. У селу се налазе остаци двеју цркава.
Црква Св. Апостола Петра и Павла била је довршена и живописана 1563/1564. године, о чему сведочи фреско-натпис на западном зиду цркве. Предање каже да је она саграђена на старијим темељима храма из 14. века. Живопис цркве је доста страдао. Сачувано је десетак икона из 17. и 19. века.
Црква Св. Николе се налази у месном гробљу. Подигнута је и живописана у другој половини 16. века. Живопис је прилично добро очуван, а од икона су очуване олтарске царске двери из прве половине 17. века.
У месној српској школи обележен је 1906. године Савиндан. Чинодејствовао је у цркви поп Никола Никшић, а домаћин славе у школи био је Стојан Спасеновић.[2]
Иван Јастребов је записао да у цркви села Мушниково постоји натпис: Изволенијем Сина и поспешенијем Духа, сиј божествени храм саздасе трудом и поспешенијем светих апостола Петра и Павла в љето 7072 (1564.).[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Мушниково има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Македонци | 1.043 (51,30%) |
| Албанци | 900 (44,27%) |
| Срби | 47 (2,31%) |
| други и остало | 43 (2,12%) |
| Укупно | 2.033 |
| Демографија[1][4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 899 | |
| 1953. | 1.064 | |
| 1961. | 1.237 | |
| 1971. | 1.385 | |
| 1981. | 1.579 | |
| 1991. | 1.784 | |
| 2011. | 2.033 | |
Порекло становништва[уреди | уреди извор]
Село је 1947. године имало 99 кућа. Срби православци (94 k.) и Муслимани српског језика (5 k.).
Од тога старинци 16 кућа, стари досељеници 83 кућа пореклом из (Горње Мораве-Гњиланске околине), са Косова, од Призрена, из Сиринићке Жупе, од Тетова, из Македоније и Бугарске.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ „Цариградски гласник”, Цариград 1906. године
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 179. Београд: Службени гласник.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Подаци: „Насеља“ (др. Т. Вукановић: Средска Жупа
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
