Народна скупштина у Кравјаку

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Народна скупштина у Кравјаку је друга скупштина устаничких вођа током Устанка у Босни, одржана на православни празник Михољдан 29. септембра по старом каленадру, то јесте 12. октобра по новом календару, 1877. у Кравјаку, засеоку села Тишковца, код Дрвара[а], гдје је уједно било и сједиште устаничких вођа. Скупштина је одржана у циљу конституисања Привремене народне босанске владе.

Историјска подлога[уреди | уреди извор]

Након избијања устанка у Херцеговини, познатог под називом Невесињска пушка, народ самоорганизовано отпочиње устанак широких размјера и у осталим крајевима Босне и Херцеговине. Устанак у Босни, тачније у Босанској Крајини почиње нешто касније од херцеговачког, и није дошло до усклађивања устаничких дејстава у ова два краја. У припремама Устанка у Босни се истичу Васо Видовић, Симо и Јово Билбија, Спасоје Бабић и Васо Пелагић. Прва устаничка скупштина, позната као Јамничка скупштина је сазвана на православни Божић 1875. године у селу Јамница.[1]

Вође босанског устанка, почетком јуна мјесеца 1876. године доносе Проглас поглавара и војвода васколиких босанских устаника уједињења Босне са Србијом гдје се исказује тежња ка уједињењу двије српске земље, а вође устанка овим Прогласом признају владу из Београда за своју врховну владу, као и књаза Милана за књаза српског народа у Босни.

У име тога нашег великог савезника Вога, ми васколике вође устаничких чета босанских, данас једини законити представници српске земље Босне, после толиког чекања и без наде на икакву помоћ рјешавамо: да од данас за навијек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима дијелити судбину, па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамнику државе старих наших краљева и царева и проглашавамо нашим насљедним господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV.[2]

— Проглас

Припреме за скупштину[уреди | уреди извор]

Након што босанске устаничке вође проглашавају јединство са Србијом 1876. године, сљедеће године изразжавају политички реализам, тражећи слободу и самоуправу за српски народ у Босни, али и даље се не одричући тежњи и права за постизањем српског националног уједињења. Почетком марта 1878. године 450 чланова устанка из Босне одржали су Народну скупштину на којој су поновили исте захтјеве, протестујући против одредби Санстефанског мира који никако није ишао у корист тежњи устаника, као и цјелокупног народа.[3] У вријеме рата између Русије и Османскога Царства, босански устаници су на посебној скупштини у Кравјаку створили Привремену народну босанску владу. У свом прогласу, скупштина је објавила да се Босна жели ујединити са српским земљама, но ако ово није одмах могуће, тражи се слобода и самоуправа за српски народ у Босни, као и уједињење са херцеговачким устаницима, и стављање самог устанка под једно вођство.[4]

Привремена народна босанска влада[уреди | уреди извор]

На великој народној скупштини у Кравјаку, изабрана је прва устаничка влада, под именом Привремена народна босанска влада, која је имала 14 чланова, и по самој успостави издала је Проглас народу босанскоме. У Прогласу се наводи да Влада осуђује могућу окупацију Босне и Херцеговине, од стране Аустроугарске.[4]

Народ босански нити је кад желио, нити пак жели да постане саставни дио ма које друге државе. Он жели да се уједини са осталим српским земљама. Уколико, посматрајући политичку ситуацију до тог уједињења не би дошло, српски народ у Босни жели имати потпуну слободу и самоуправу, без одрицања својих тежњи и историјског и народног права за уједињење са осталим српским земљама у једну државу, која би могла бити од користи за опште словенско питање.[б]

— Проглас

Влада је пред себе ставила и задатак да позове муслиманске прваке да се боре за заједнички циљеве.[4]

Ако ли пак ни са Србијом у заједницу нећете онда можемо сами за себе државу уредити, али само будимо паметни очувати и уздржати нас од сваке управе и савеза са аустријом.[5]

— Проглас

Привремена народна босанска влада је имала 14 чланова. Владу су чинили:[6]

  • Владимир Семјонович Јонин (Рус) — предсједник
  • Јово Ерцег Скобла (Србин) — замјеник предсједника

Чланови:

Види још[уреди | уреди извор]


Народне скупштине током
Устанка у Босни (1875-1878)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Село је до 1996. припадало општини Дрвар у саставу Републике Српске, док је после Дејтона, припојено општини Бихаћ.
  2. ^ Према копији из архива градског магистрата у Броду, број: 1033, од 31. октобра 1877.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Павличевић 1973, стр. 133.
  2. ^ Екмечић 1973, стр. 231.
  3. ^ Екмечић 1973, стр. 327.
  4. ^ а б в Екмечић 1975, стр. 85.
  5. ^ Застава 1878, стр. 247.
  6. ^ Теиновић 2006, стр. 91.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Павличевић, Драгутин (1973). Одјек босанског устанка (1875-1878) у сјеверној Хрватској. Загреб. 
  • Екмечић, Милорад (1973). Устанак У Босни 1875-1878. Сарајево. 
  • Екмечић, Милорад (1975). Историјски значај устанка у Босни 1875-1878. Сарајево. 
  • „Писмо беговима и осталим босанцима Мухамедове вјере”. Застава. 45. 1878. 
  • Теиновић, Братислав (2006). Српски устанак у Босни 1875-1878. Бања Лука. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народна_скупштина_у_Кравјаку&oldid=26947575”