Народно позориште (Суботица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Народно позориште у Суботици
Nepszinhaz
Narodno kazalište u Subotici
Folk Theater Subotica Serbia.JPG
Зграда Народног позоришта у Суботици после реконструкције (2015)
АдресаТрг Слободе 1
Суботица
Србија
УправљаМилош Станковић
в.д. директора
КапацитетСцена Јадран 266 места,
Солтис студио 60 места
Конструкција
Отворено1854.
Обновљено1904.
1924. - 1927.
1975.
2007. - данас
АрхитектаЈанош Скултети
Веб-сајт
www.suteatar.org
Центар Суботице са зградом позоришта почетком 20. века на старој разгледници

У каректеристике Суботице, као града, поред мултикултуралности, мултиетничности и мултиконфесионалности, свакако спадају и културне традиције града у које су уграђене и претходно наведене карактеристике.

Културне традиције Суботице су веома дуге, а централно место у њима припада позоришној уметности односно – позоришту. Почеци позоришног живота у Суботици везују се за 1741. годину, када је и одиграна прва позоришна представа у тадашњој Фрањевачкој Граматикалној школи на хрватском језику.

Први писмени акт о изградњи професионалног позоришта у Суботици потиче из 1793. године. Одлуку о градњи позоришне зграде Магистрат града доноси тек 1847. године, а нова зграда позоришта је завршена и отворена 1854. године.

У периоду од отварања позоришне зграде па до 1918. године у Суботици су гостовале позоришне дружине из Мађарске, Немачке, путујућа позоришта и Српско народно позориште из Новог Сада (17 сезона).

Позоришна зграда је изгорела 2. марта 1915. године. Пожар је уништио комплетно позориште, а привремена позорница је направљена у хотелу „Пешта“, после рата хотел „Београд“.

У периоду од 1918. године до 1941. године у Суботици су гостовале многе позоришне групе:

  • Позоришна група Јожефа Нађашија,
  • Босанско – херцеговачко позориште,
  • Војничко позориште Петра Христлића,
  • Српско народно позориште из Новог Сада,
  • Художествени театар из Русије,
  • Народно позориште из Београда,
  • Рајнхартово позориште из Берлина.

У периоду између два светска рата у Суботици није постојало стално позориште. Суботичани су у два наврата: 1925. и 1935. године покушавали да оснују своје позориште.

Зграда позоришта пре реконструкције
Плакат за представу Хрватског народног казалишта: Тражим Ану у режији Лајчо Лендваија из 1945. године. Плакат је музејска грађа Позоришног музеја Војводине

Реконструкција позоришне зграде почела је 1926. године када је и завршена. Послератни позоришни живот почиње од 1945. године, када су у Суботици основана два стална, професионална, репертоарска позоришта:

Хрватско народно казалиште и Мађарско народно позориште (мађ. Magyar Népsínház). Спајањем ова два позоришта, 1951. године, настаје Народно позориште – мађ. Népszínház са хрватском и мађарском драмом као и музичком граном.

Од 1958. године Статутом позоришта у Народном позоришту – Népszínház конституишу се: Драма на српскохрватском и Драма на мађарском језику.

Иако је позориште у свом развоју прошло кроз различите фазе и организациона преструктурирања – организациона структура позоришта, данас, почива на Драми на српском и Драми на мађарском језику.

У лето 2007. године почели су радови на рушењу зграде и тотална реконструкција.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]