Натријум-тиосулфат

С Википедије, слободне енциклопедије
Натријум-тиосулфат
Натријум-тиосулфат, модел
Кристална структура натријум-тиосулфата пентахидрата
Називи
IUPAC назив
Натријум-тиосулфат
Други називи
Натријум-хипосулфат (чест назив у фотографији)
Хипосулфат соде
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.970
Е-бројеви E539 (регулатор киселости, ...)
MeSH Sodium+thiosulfate
Својства
Na2S2O3
Моларна маса 158,09774 g/mol
Агрегатно стање бели кристали
Густина 1,667 g/cm³, основно
Тачка топљења 48.3 °C
Тачка кључања Разлаже се
веома растворан
Базност (pKb) N/A
Структура
Геометрија молекула тетраедар-анион
Опасности
Није токсичан
R-ознаке R35
S-ознаке (S1/2) S26 S37/39 S45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability (red): no hazard codeHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
1
Тачка паљења Није запаљив
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Натријум-тиосулфат је хемијско неорганско једињење хемијске формуле Na2S2O3.

Добијање[уреди | уреди извор]

У лабораторији се добија загревањем раствора натријум-сулфата са елементарним сумпором:

Уколико се ова реакција изводи са радиоактивним изотопом сумпора, па се онда делује киселином на добијени радиоактивни натријум-тиосулфат, сав елементарни сумпор који се добије ће бити радиоактиван, док сумпор-диоксид који се ослобађа то неће бити. Ово наводи на закључак да два сумпорова атома у натријум-тиосулфату нису еквивалентна.[1]

Некада су се веће количине ове соли добијале из калцијум-сулфида који би остајао као отпадак при Леблановом процесу. Након оксидације калцијум-сулфида на ваздуху, производ би се испирао са раствором натријум-карбоната, а потом се након испаравања вршила кристализација натријум-тиосулфата[1]:

У новије време се натријум-тиосулфат производи из течности које представљају отпатке при производњи натријум-сулфида. Таква течност садржи сулфид, сулфат, сулфит и карбонат. При концентровању, ове соли се таложе, да би се онда процедиле, раствориле у води и напокон се третирају гасовима из пећи који садрже сумпор-диоксид[1]:

Физичко-хемијске особине[уреди | уреди извор]

Гради крупне кристале у облику пентахидрата који се у води лако растварају. При загревању се распада на натријум-сулфат и натријум-пентасулфид[1]:

Значај[уреди | уреди извор]

  • Дејством разблажене минералне киселине на натријум-тиосулфат изгледа да се гради тиосумпорна киселина која се распада на сумпор-диоксид и елементарни сумпор:

Време настанка сумпора зависи од концентрације раствора. Ова реакција се користи за квалитативно доказивање тиосулфата.

Ова реакција се много примењује у волуметријској анализи, не само за одређивање јода, већ и ма којег оксидационог средства које ослобађа јод из јодида, што значи за одређивање хлора, брома, бакарних соли, хипохлорита и хлорног креча.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]