Национални парк Ваденско море (Шлезвиг-Холштајн)

Координате: 54° 27′ 23″ N 8° 38′ 47″ E / 54.45639° С; 8.64639° И / 54.45639; 8.64639
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Ваденско море
IUCN категорија II (национални парк)
Поглед из ваздуха на национални парк
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ваденско море
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ваденско море
МјестоСеверно море, Шлезвиг-Холштајн  Немачка
Најближи градХусум, Тенинг
Координате54° 27′ 23″ N 8° 38′ 47″ E / 54.45639° С; 8.64639° И / 54.45639; 8.64639
Површина4415 km²
Основано1. октобар 1985. године

Национални парк Ваденско море (нем. Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer) је национални парк стациониран у Шлезвиг-Холштајн, најсевернијој савезној држави Немачке на подручју које се налази уз Ваденско море.
Парк је основан 1. октобра 1985. године од стране парламента Шлезвиг-Холштајн, законом о националном парку из 22. јула 1995. године, који је значајно проширен 1999. године. Заједно са Националним парком Воденско море у Доњој Саксонији, Националним парком Воденско море у Хамбургу и са деловима Лабе који не спадају у резерват природе, формирају немачки део Воденског мора.

Овај национални парк протеже се од немачко—данске морске границе на северу, све до ушћа реке Лабе. Парк се простире и у Северно—фризијском подручју, где обухвата делове Северно-Фризијских острва и групу малих острва Халиген. Национални парк настањује велики број биљних и животињских врста, каратекристичних за подручја Ваденског мора, посебно велики број морских свиња, морских утви (Tadorna tadorna) и биљних врста из рода Zostera.

Парк покрива површину од 4415 km² и највећи је национални парк у Немачкој. Око 68% површине парка је под водом, а 30% је периодично суво. Од 1990. године парк је ушао у састав Унеско у оквиру програма Човек и биосфера, а 26. јуна 2009. године проглашен је светском баштином.

Географија[уреди | уреди извор]

Подручје парка[уреди | уреди извор]

Национални парк Ваденско море обележен зеленом бојом, на северу Немачке

Национални парк покрива подручје Шлезвига-Холштајна, обале Северног мора, све до границе са Данском на северу и ушћа реке Лабе на југу. У северном делу, граница националног парка се простире на 19 км територијалног мора, док на југу достиже границу на око 4,8 km територијалног мора.[1] Морски насип и плаже нису део националног парка, тако да самим тим нису ни под заштитом.[2] У оквиру парка и заштитне зоне не налазе се насељена острва у мору, укључујући пет немачких Северсно-фрискијих острва, највеће острво Халиген, острва Лангенес, Хоге, Греде и Еланд.[3][4]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Слана вода, плима и јаки ветрови карактеристични су за подрућје Националног парка Ваденско море. Само изузетно специјализовани организми могу се прилагодити животу на овом простору. Парк настањује велики број миграционих птица, нарочито у пролеће и јесен, када се хране. У овом националном парку пописано је 700 биљних и 2500 животињских врста, од кога је 10% њих ендемично..[5]

Биљке[уреди | уреди извор]

Zostera једина је цветна биљка у Ваденском мору која има могућност да живи под водом. Биљке су углавном стациониране у северном делу парка и покривају површину од 6000 хектара.[6][7][8] На мочварним земљиштима националног парка карактеристичне су Puccinellia maritima, Hordeum marinum, слатинска боквица и Carex distans.[7] У долинама се могу наћи мале количине биљака, због екстермних услова, а врсте које тамо расту укључују усколисни ветрогон (Eriophorum angustifolium), росуљу и ливадску линцуру (Gentiana pneumonanthe).[8]

Животиње[уреди | уреди извор]

У оквиру националног парка, у водама Ваденског мора живи велики број водених свиња, сивих фока и обичних туљана, којих према попису администрације националног парка из 2017. има 13.000. Скоро половина популације обичних туљана угинула је током епидемије 1988. и 2002. године.[9][10] Број сивих фока у парку је 140 и углавном настањују пешчане пределе у близини острва Амрум.[11]

Преко националног парка током године прође више од 10 милиона птица, нарочито у пролеће и јесен, што га чини подручјем где је смештено највише птица у Европи.[5] Парк настањују врсте као што су белолика гуска, кривокљуни спрудник, велика царска шљука, речни галеб, остригар, сабљарка, гриваста гуска и многе друге.[12] Последњих година број птица се изузетно смањио, а претпоставља се да је главни разлог за то развој туризма.[13]
На простору парка настањено је преко 200.000 патака, што је редак примерак у свету оволиког броја патака на једном подручју [14]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Legler, стр. 189–208
  2. ^ Rudolf Eugen Kelch: Viel Lärm um nichts oder wie Schleswig-Holstein sein Nationalparkgesetz novelliert als pdf Архивирано 2011-07-19 на сајту Wayback Machine
  3. ^ BfN: Landschaftssteckbrief
  4. ^ CWSS, стр. 19–30
  5. ^ а б MLUL, стр. 11–31
  6. ^ „Bundesamt für Seeschifffahrt und Hydrographie: „Seegräser und Grünalgenbestand im Schleswig-holsteinischen Wattenmeer". Архивирано из оригинала 03. 01. 2018. г. Приступљено 23. 04. 2018. 
  7. ^ а б CWSS, стр. 89–93
  8. ^ а б Schutzstation Wattenmeer: „Pflanzen im Watt"
  9. ^ Bettina Reineking: Seal epidemic 2002: Information on Dead Seals in the North Sea, Wadden Sea and the Kattegat/Skagerrak Area in 2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2015) Common Wadden Sea Secretariat, 2003, accessed 10 November 2011.
  10. ^ Anders Galatius et al.: Aerial surveys of Harbour Seals in the Wadden Sea in 2017. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2017) Comman Wadden Sea Secretariat, 2017, accessed 10 November 2017.
  11. ^ Sophie Brasseur et al.: TSEG Grey Seal surveys in the Wadden Sea and Helgoland in 2016 - 2017. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2017) Comman Wadden Sea Secretariat, 2017, accessed 10 November 2017.
  12. ^ CWSS, стр. 94–100
  13. ^ Landesamt 2001, стр. 64–67
  14. ^ CWSS, стр. 53

Литература[уреди | уреди извор]

  • Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2017, 2017, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2017)
  • Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2015, 2015, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2017)
  • Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2014, 2014, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2017)
  • Dirk Legler: Die Organisation deutscher Nationalparkverwaltungen. Nomos, Baden-Baden. 2006. ISBN 978-3-8329-1978-8.
  • Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer (Hrsg.): Wattenmeermonitoring 2000 – Schriftenreihe des Nationalparks Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer, Sonderheft, Tönning 2001
  • Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer (Hrsg.): SÖM-Bericht 2008 als pdf[мртва веза]
  • Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer / Landesamt für den Nationalpark Niedersächsisches Wattenmeer / Umweltbundesamt (Hrsg.): Umweltatlas Wattenmeer. Bd. 1 (Nordfriesisches und Dithmarscher Wattenmeer), Verlag Ulmer, Stuttgart. ISBN 978-3-8001-3492-2.
  • Martin Stock et al.: Salzwiesen an der Westküste von Schleswig-Holstein 1986–2001. Boyens Buchverlag, Heide. 2005. ISBN 978-3-8042-0703-5.
  • Ministerium für Landwirtschaft, Umweltschutz und Ländliche Räume des Landes Schleswig-Holstein (MLUL) (Hrsg.): Bericht zur Überprüfung des Biosphärenreservats Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer und Halligen durch die UNESCO. Berichtszeitraum 1990 bis 2005. Juni 2005 als pdf[мртва веза]
  • Robert Habeck et al.: "Eckpunktevereinbarung zur Miesmuschelkulturwirtschaft im Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer", Kiel 2015, LKN.SH Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018)
  • Sophie Brasseur et al.: TSEG Grey Seal surveys in the Wadden Sea and Helgoland in 2016 - 2017, 2017, Common Wadden Sea Secretariat, als PDF
  • Wanner, A., Stock, M., Jensen, K.: Salzmarschen im Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer - Vegetationsveränderungen in den letzten 20 Jahren., 2014, Natur und Landschaft 89, 17-25.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]