Национални парк Североисточни Гренланд
| Национални парк Североисточни Гренланд | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
1.jpg) Детаљ из парка | |
 | |
| Мјесто |  Данска ( Гренланд) |
| Најближи град | Местерсвиг |
| Површина | 972.000 km² |
| Основано | 1974. године |
| Управљачко тијело | Гренланд |
Национални парк Североисточни Гренланд (гренл. Kalaallit Nunaanni nuna eqqissisimatitaq, дан. Grønlands Nationalpark) је највећи национални парк на свету са површином од 972.000 km² и 10. највеће заштићено подручје (једина већа заштићена подручја се састоје углавном од мора).[1][2] Он је већи од свих осим 29 од 195 земаља света. Био је то први национални парк који је створен у Краљевини Данској и остаје једини национални парк Гренланда. То је најсевернији национални парк на свету. Он је други по величини површине у било којој другој потподели било које земље на свету, иза региона Кикикталук, Нунавут, Канада.[3]
Налази се у североисточном делу Гренланда. Основан је 1974. године, а обухвата обалу и копно североисточног дела острва. У парку нема сталних насеља, а повремено истраживачи бораве у местима Местерсвиг и Данеборг. Фауну парка сачињавају поларни медведи, затим снежне сове, вукови, лосови, јелени, фоке и др.
Геогрфија[уреди | уреди извор]
Парк дели границе, углавном постављене као праве линије, са општином Сермерсок на југу и са општином Аваната на западу, делом дуж 45° западног меридијана на леденој капи. Велика унутрашњост парка је део Гренландског леденог покривача, али постоје и велике површине без леда дуж обале и на Перијевој земљи на северу. Парк обухвата географске области земље краља Фридриха VIII и земље краља Кристијана X.
Подручје је подложно већем губитку леда од очекиваног.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Првобитно основан 22. маја 1974. године из северног, практично ненасељеног дела бивше општине Итокортормит у Туну (Источни Гренланд),[5][6][7] 1988. године парк је проширен за још 272.000 km2 (105.000 sq mi) на своју садашњу величину, додајући североисточни део бившег округа Авана (Северни Гренланд). Јануара 1977, проглашен је међународним резерватом биосфере. Парк надгледа Одељење за животну средину и природу Гренланда. Историјски истраживачки кампови на леденом покривачу — Ејсмит и Норт Ајс — спадају у границе данашњег парка.
Популација[уреди | уреди извор]
Парк нема сталну људску популацију, иако се 400 локација повремено користи током летњег периода. Године 1986. популација парка је била 40, живећи у Местерсвигу.[8] Ових 40 је било укључено у операције чишћења и затварања на локацијама за истраживање рударства и убрзо су отишли. Од тада су пописи забележили нулту сталну популацију. Године 2008, само 31 особа и око 110 паса били су присутни током зиме на североисточном Гренланду, распоређени по следећим станицама (све од којих на обали, осим Самитског кампа):[9][10]
- Данеборг (12), седиште Сиријус патроле, полицијске агенције у парку[11][12]
- Данмаркшавн (8), цивилна метеоролошка станицаn[13]
- Станица Норд (5) војна база[14]
- Местерсвиг (2) војна испостава са 1800 m шљунковите писте[8]
- Закенберг (0), истраживачка станица само за лето[15][15]
- Самитски камп (4), истраживачка станица на Гренландском леденом покривачу[16][17][18]
Током лета научници увећавају ове бројке. Истраживачка станица Закенберг еколошке истраживачке операције (ZERO) 74° 28′ 11″ С; 20° 34′ 15″ З / 74.469725° С; 20.570847° З може да угости преко 20 научника и особља станице.
Фауна[уреди | уреди извор]
.jpg)
5.jpg)
Око 5.000 до 15.000 мошусних говеда, као и бројни поларни медведи и моржеви, могу се наћи у близини обалских делова парка. Године 1993. процењено је да је ово сачињавало 40% светске популације мошусног говечета. Остали сисари укључују арктичку лисицу, велику ласицу, гренландског леминга, арктичког зеца и малу, али важну популацију гренландског вука. Остали морски сисари обухватају прстенасту фоку, брадату фоку, гренландску фоку и фоку мехурачу, као и нарвала и белугу.[19]
Врсте птица које се гнезде у парку су велики северни ронилац, белобраза гуска, краткокљуна гуска, обична патка, краљевска патка, арктички соко, снежна сова, бела спрутка, тундровска јаребица и гавран.[19]
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Фјорд Франца Јозефа -
Закенберг -
Положај парка на мапи
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Statistics Greenland, Greenland in Figures, 2009
- ^ „The National Park”. Greenland.com. Приступљено 2013-06-18.
- ^ Philip Goldring (зима 2015). „Historians and Inuit: learning from the Qikiqtani Truth Commission, 2007-2010”. Canadian Journal of History. University of Toronto via GALE. 50 (3): 492—523. S2CID 146493747. doi:10.3138/CJH.ACH.50.3.005. Архивирано из оригинала 6. 5. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016.
- ^ Ramskov, Jens. "Climate models underestimate the melting of the ice cap " In English Ingeniøren, 26 December 2014. Accessed: 26 December 2014.
- ^ Greenland and the Arctic. By Etain O'Carroll and Mark Elliott. Lonely Planet 2005. ISBN 1-74059-095-3.
- ^ Greenland in Figures 2005 Statistics Greenland. 3rd Edition, May 2005. ISSN 1604-7397
- ^ Information pages on www.ittoqqortoormiit.gl http://www.ittoqqortoormiit.gl/uksider/english.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2006)]
- ^ а б „Climbing and Mountaineering in Greenland”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала 20. 06. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016.
- ^ „The Sirius Sledge Patrol”. Destination EastGreenland. Архивирано из оригинала 2011-04-21. г. Приступљено 2008-10-03.
- ^ NOAA Research Архивирано 2008-09-16 на сајту Wayback Machine
- ^ Norrit, Palle. „THE SIRIUS SLEDGE PATROL”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2011. г. Приступљено 3. 4. 2013.
- ^ David Howarth, The Sledge Patrol: One of the Greatest Adventure Stories of World War II, (1951)
- ^ Danish Polar Center Архивирано 2007-06-06 на сајту Wayback Machine (Dansk Polarcenter)
- ^ Eastgreenland.com Архивирано 30 април 2009 на сајту Wayback Machine
- ^ а б Citterio; et al. (2017). „Towards quantifying the glacial runoff signal in the freshwater input to Tyrolerfjord–Young Sound, NE Greenland”. Ambio. 46 (Suppl 1): 146—159. PMC 5258666
. PMID 28116690. doi:10.1007/s13280-016-0876-4.
- ^ UNAVCO Архивирано 2008-08-28 на сајту Wayback Machine, UNAVCO Summit Station GPS Base Station
- ^ Arctic Logistics Information And Support (ALIAS) Архивирано 2008-07-06 на сајту Wayback Machine
- ^ „Battelle Arctic Gateway”. Battelle Arctic Gateway. 2020-12-05. Приступљено 2020-12-05.
- ^ а б „Kalaallit Nunaat high arctic tundra”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Greenland Ice Sheet Elevation Change: Direct Observation of Process and Attribution at Summit”. AGU. 29. 10. 2020.
- „Vejrekstremer Grønland”. Danish Meteorological Institute (на језику: дански). Архивирано из оригинала 27. 12. 2021. г. Приступљено 26. 03. 2023.
- „Extreme Temperatures Around the World”. Приступљено 15. 1. 2013.</ref><ref>Date of maximum temperature - „Record warmth at the top of the Greenland Ice Sheet”. Weather Underground: Dr. Jeff Masters' Wunderblog. Приступљено 15. 1. 2013.
- Patel, Kasha (19. 8. 2021). „Rain falls at the summit of Greenland Ice Sheet for first time on record”. Washington Post. Архивирано из оригинала 19. 8. 2021. г. Приступљено 19. 8. 2021.
- Shuman, Christopher A.; Steffen, Konrad; Box, Jason E.; Stearns, Charles R. (2001). „A Dozen Years of Temperature Observations at the Summit: Central Greenland Automatic Weather Stations 1987–99”. Journal of Applied Meteorology. American Meteorological Society. 40 (4): 741—752. ISSN 0894-8763. doi:10.1175/1520-0450(2001)040<0741:adyoto>2.0.co;2 .
- „ESRL”. National Oceanic and Atmospheric Administration.
- Bardarson, I. (ed. Jónsson, F.) "Det gamle Grønlands beskrivelse af Ívar Bárðarson (Ivar Bårdssön)", (Copenhagen, 1930) Шаблон:Inlang.
- CIA World Factbook, 2000.
- Conkling, P. W. et al. 2011. The Fate of Greenland: Lessons from Abrupt Climate Change, co-authored with Richard Alley, Wallace Broecker and George Denton, with photographs by Gary Comer, MIT Press, Cambridge, Massachusetts.
- Lund, S (1959). „The Marine Algae of East Greenland. 1. Taxonomical Part”. Meddr Gronland. 156 (1): 1—245.
- Lund, S (1959). „The Marine Algae of East Greenland. 11. Geographic Distribution”. Meddr Gronland. 156: 1—70.
- Steffen, Konrad, N. Cullen, and R. Huff (2005). "Climate variability and trends along the western slope of the Greenland Ice Sheet during 1991–2004", Proceedings of the 85th American Meteorological Society Annual Meeting (San Diego).
- Sowa, F (2013). „Indigenous Peoples and the Institutionalization of the Convention on Biological Diversity in Greenland.”. Arctic Anthropology. 50 (1): 72—88. S2CID 143294645. doi:10.3368/aa.50.1.72.
- Sowa, F. 2013. Relations of Power & Domination in a World Polity: The Politics of Indigeneity & National Identity in Greenland. In: Heininen, L. Arctic Yearbook 2013. The Arctic of regions vs. the globalized Arctic. Akureyri: Northern Research Forum, pp. 184–198.www.arcticyearbook.com/ay2013
- Sowa, F. 2014. Greenland. in: Hund, A. Antarctica and the Arctic Circle: A Geographic Encyclopedia of the Earth's Polar Regions. Santa Barbara, California: ABC-CLIO, pp. 312–316.
- Hessel, Ingo (2006). Arctic Spirit. Vancouver, BC: Douglas and McIntyre. ISBN 978-1-55365-189-5.
- Oldendow, Knud.(1958). “Printing in Greenland.” Libri: International Journal of Libraries & Information Services 8 (3/4): 223–62.
- Stern, Pamela (2004). Historical Dictionary of the Inuit
. Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, Inc. ISBN 0-8108-5058-3. OCLC 54768167. - Wilcox, Jonathan; Latif, Zawiah Abdul (2007). Cultures of the World: Iceland. Marshall Cavendish. ISBN 978-0-7614-2074-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Галерија фотографија НП Североисточни Гренланд
- Main park webpage
- UN website on park
- ZERO - Zackenberg Ecological Research Operations
- „Kalaallit Nunaat high arctic tundra”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
- Exploration History of Northeast Greenland
- Icebergs in Hekla Havn - slideshow
 | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
