Национални парк Словачки рај

Координате: 48° 54′ 30″ N 20° 24′ 00″ E / 48.90833° С; 20.40000° И / 48.90833; 20.40000
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Словачки рај
IUCN категорија II (национални парк)
Национални парк Словачки рај
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Словачки рај
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Словачки рај
Мјесто Словачка
Најближи градСпишка Нова Вес
Координате48° 54′ 30″ N 20° 24′ 00″ E / 48.90833° С; 20.40000° И / 48.90833; 20.40000
Површина197.63 km² (76.3 mi2)
Основано18. јануар 1988. године
Управљачко тијелоСловачка

Национални парк Словачки рај (слч. Národný park Slovenský raj) је један од девет националних паркова Словачке, стациониран у источном делу земље.

Површина и локација[уреди | уреди извор]

Национални парк обухвата планински ланац Словачки рај, који се налази у планинској регији Словачко рудогорје.

Парк је површине 197,63 km² а покрива и заштитну зону око парка, која се протеже на 130,11 km². У парку се налази једанаест националних природних резервата и осам резервата природе.[1] У парку се налази око 300 км бициклистичке стазе опремљених сигурносним оградама, ланцима и мостовима. У Словачком рају се налази око 350 пећина, али је само Добринска ледена пећина отворена за јавност. Ова пећина је уједно и на УНЕСКО листи светских баштина од 2000. године.

Настанак и историја[уреди | уреди извор]

Први заштићени резерват на подручју Словачког раја основан је 1890. године. Прва заштићена биљка је била Рунолист, 1936. године.

Име Словачки рај први пут се појављује 1921. године у часопису Лепота Словачке. Прва заштићена зона на подручју данашњег националног парка основана је 21. августа 1964. године. Област је прекласификована у национални парк 18. јануара 1988. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Национални парк је ситуиран у Банскобистричком крају, Брезну, Прешовском крају, Попраду и у региону Кошичког краја, а припада дикстриктима Спишка Нова Вес и Рожњава).

Реке и потоци су формирали многе клисуре, кањоне, долине, пећине и водопаде у Словачком рају, при чему је река Хорнад најважнија за подручје. Најпознатија клисура је Велки Сокол, која је са 4,5 км дужине уједно и најдужа. У националном парку налазе се још Суха Бела, Пиецки и клисура Кисел, као и бројни водопади. Приелом Хорнад је најдужи кањон са 11,7 км, а садржи и највећу разноликост врста.[2] Највиши водопад је Завојов водопад, висине 70 м.[3] Највећи водени резервоар је Палцманска Маша, формиран 1956. године, који покрива површину од 0,85 km² ,а користи се за пливање, водени спорт, риболов и друге рекреативне активности.

Највиши врх је Предња рупа са 1.545 м висине. Стена позната под именом Томашовски, висине 680 м је изузетно популарна за планинаре и остале посетиоце, јер се са ње пружа јединствени поглед. Најнижа тачка у националном парку је Хорнада, која се налази на висини од 470 м.

Биологија и екологија[уреди | уреди извор]

Словачки рај је место са највећим бројем лептира на простору Словачке, са 6.6 лептира на 1 km².[2] Предео Коапанечке луки изузетно је богат васкуларним биљкама, са 75 јединки по 1м2.

У националном парку се налази око 4000 врста бескичмењака, заједно са 2100 врста лептира, 400 врста буба и 150 врста сисара, укључујући медведе, лисице, вукове, дивље мачке, јелене, дивље свиње и куне. Национални парк је дом 65 угрожених животиња, укључујући степског сокола и европску текуницу.[4][5]
Шума прекрива 90% парка, а најраспрострањеније врсте дрвећа су буква, смрча, јела и бор. У парку се налази 930 врста биљака, а 35 њих су заштићене законом. Поред тога, парк је дом за шест ендемских биљака.[6][7]

Туризам[уреди | уреди извор]

Најпознатија туристичка места и одмаралишта су Чинго и Подлесок на западу, Дјединки на југу и Клашториско, стациониран у срцу националног парка. Најпосећенија места у парку су Добринска ледена пећина[8] и Суча Бела Џорџ.

Парк нуди око 300 км планинарских стаза и неколико бициклистичких стаза. Једна од најпосећенијих рута је Приелом Хорнаду. У северном делу Словенског раја налазе се два главна туристичка центра овог краја: Чингов и Подлесок. Повезани су са маркираном трасом дужине 15 км, која води кроз кањон дуж реке Хорнад.[9]

Галерија[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „National Park of Slovenský raj”. Slovak Tourist Board. n.d. Архивирано из оригинала 23. 10. 2007. г. Приступљено 25. 5. 2007. 
  2. ^ а б „Naj v Slovenskom raji (Records of the Slovak Paradise)” (на језику: Slovak). mKs. n.d. Архивирано из оригинала 22. 05. 2023. г. Приступљено 25. 5. 2007. 
  3. ^ „Waterfalls: Slovak Paradise”. Slovak Tourist Board. n.d. Архивирано из оригинала 23. 6. 2007. г. Приступљено 25. 5. 2007. 
  4. ^ „Fauna” (на језику: Slovak). mKs. n.d. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 25. 5. 2007. 
  5. ^ „Rastlinstvo (Plants)” (на језику: Slovak). Správa Národného parku Slovenský raj. n.d. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 25. 5. 2007. 
  6. ^ „Flóra” (на језику: Slovak). mKs. n.d. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 25. 5. 2007. 
  7. ^ „Živočístvo (Animals)” (на језику: Slovak). Správa Národného parku Slovenský raj. n.d. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 25. 5. 2007. 
  8. ^ 9 Sights You Have to See at Slovak Paradise National Park
  9. ^ „Slovak paradise”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2018. г. Приступљено 21. 03. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Национални парк Словачки рај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Словачки_рај&oldid=26948331”