Невољане

Координате: 42° 47′ 25″ С; 20° 57′ 13″ И / 42.790167° С; 20.953663° И / 42.790167; 20.953663
С Википедије, слободне енциклопедије

Невољане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Раст 1.366
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 25″ С; 20° 57′ 13″ И / 42.790167° С; 20.953663° И / 42.790167; 20.953663
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина518 m
Невољане на карти Србије
Невољане
Невољане
Невољане на карти Србије

Невољане (алб. Nevolan) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.366 становника, већину становништва чине Албанци.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Село је у долини Невољанске (Брусничке) реке, већим делом на њеној левој страни. Разбијеног је типа. Дели се у Доњу и Горњу махалу или у Доње и Горње Невољане. Доње Невољане, у коме су живели Срби, неосетно је разбијено, док је разбијеност Горњег Невољана осетнија. Удаљење између ова два сеоска дела износи 0,5 km.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији српски родови у селу потичу са почетка 19. века, док су два рода арбанашког језика и у исламу старија од њих. Представљају се старинцима и истичу српско порекло.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Породице које су живеле у село Невољане: [2]

Поисламљени и поарбанашени Срби

  • Имеровић (6 к.) и Ватоц (4 к.). Сматрају се и сматрају их за старинце. Поисламљивање Ватоца према набрајању муслиманских појасева пада око 1760. Ти су појасеви у 1934. (од поисламљавања) били: Бехрам, Алија, Реца, Зећир, Реџеп (80 година). Имеровићи су ушли у фис Гаш, а Ватоц у Красниће.

Арбанашки родови

  • Ковач (3 к.), од фиса Гаша. Старином из Сев. Албаније, а досељен око 1860. из Срдевца у Дреници, где још има свој род. Појасеви од досељења: Адем, Исен, Селман (55 година). Првобитно био чифчија у Имеровића, па доцније купио од њих земљу. Ту су земљу Ковачи 1914. продали адвокату Нешковићу из Београда да би се иселили у Турску. Како се због насталог рата нису иселили, то су отада, односно од свршетка првог светског рата били чифчије у поменутог адвоката.
  • Планалије (3 к.), од фиса Тсача,
  • Бековић или Трбуј (1 к.), од фиса Краснића, и

Српски родови

  • Илићи (3 к., Св. Никола). Досељени кад и Чичибабе, само се не зна одакле.
  • Дробњаци (1 к., Ђурђевдан). Пресељени око 1800. из истоименог рода у Врници.
  • Марковићи (4 к., Св. Кирик). Пореклом су из Црне Горе. Живели су у Валачу (северно од Косовске Митровице), одакле су се око 1870. доселили у Ресник, где су живели око 30 година. Одатле прешли у Гојбуљу и после три године у Невољане. У Валчу су имали своју земљу коју су продали браћи, иначе свуда били чифчије.

Аутоколонисти

Колонисти:

  • Пауновић (1 к.), Лачковић (3 к.), Миличковић (1 к.) и Бољевић (1 к.) 1922. из Пипера.

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија[3][1]
Година Становника
1948. 612
1953. 699
1961. 758
1971. 982
1981. 1.166
1991. 1.311
2011. 1.366

Становништво по националности[уреди | уреди извор]

Националност Број %
Албанци 1,364 99.85
Бошњаци 1 0.07
Непознато/Остало[4]

Према попису из 2011. године, Албанци чине 99,85% популације.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Попис становништва 1948-2011.”. 2014. Приступљено 2. 11. 2014. 
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ „Попис становништва 2011”. 2011. Приступљено 11. 2. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Невољане&oldid=26949038”