Незелофов синдром
| Незелофов синдром | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | имунологија |
| МКБ-10 | D81.4 |
| МКБ-9-CM | 279.13 |
| OMIM | 242700 |
| DiseasesDB | 29571 |
Незелофов синдром је веома редак поремећај који се карактерише имунодефицијенцијом, односно поремећајем функције Т-лимфоцита и делимично оштећеном функцијом Б-лимфоцита. Обично се испољава крајем прве године живота у виду честих и понављаних инфекција изазваних вирусима и гљивицама Pneumocystis carini и Candida.
Незелофов синдром је наследни поремећај, а код болесника се углавном јавља мали тимус. Такође се јавља лимфопенија (смањен број лимфоцита у крви) и немогућност стварања појединих специфичних антитела.[1]
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, имунолошких испитивања, мерења нивоа паратиреоидног хормона и калцијума у крви, генетских испитивања итд.[1]
Лечење[уреди | уреди извор]
Постоје покушаји да се имунодефицијенција санира трансплантацијом коштане сржи или раном трансплантацијом грудне жлезде. Остали видови терапије се своде на лечење симптома.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Незелофов синдром”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2009. г. Приступљено 19. 9. 2008.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
