Ненад Игњатовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Игњатовић
Ненад Л. Игњатовић
Датум рођења(1967-10-12)12. октобар 1967. (56 год.)
Место рођењаСмедеревска Паланка
 СФРЈ

Ненад Л. Игњатовић (Смедеревска Паланка, 12. октобар 1967) српски је научни саветник и универзитетски професор. Редовни је члан (Академик) АИНС од 2022. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1967. године у Смедеревској Паланци, Србија од оца Лазара (Ивана) и мајке Вјере (Бранка). Његов деда Иван Игњатовић је 25. маја 1925. године у Београду као писар Краљевске Гарде одликован од стране Краља Александра I Карађорђевића сребрном медаљом Свога дома са круном а на предлог Маршала Двора (деловодни број 8331).

Основну (1982. год.) и средњу школу (1986. год.) завршио је у Великој Плани. Дипломирао је Биохемијско инжењерство на Технолошко-металуршком факултету У Београду 1994. године. Магистрирао је 1996. године и докторирао 2001. на истом. Звање научни сарадник стекао је 2002, виши научни сарадник 2005. и научни саветник 2010. године у Институту за нуклеарне науке Винча. За звање професора по позиву изабран је 2007. године на Медицинском факултету у Нишу. Од 2013. године предаје на докторским студијама на Електротехничком факултету у Београду .

Током рада на шумарском факултету 1995/96. године своја истраживања усмерава у правцу добијања лепкова за дрво из биообновљивих извора за која 1997. године добија златну медаљу Савеза проналазача. Од марта 1997. године до сада, запослен је у Институту техничких наука Српске академије наука и уметности као истраживач у области науке о материјалима.[1] Своје истраживачке активности усмерава у правцу развоја тада нове научне дисциплине, биоматеријала, а у оквиру науке о материјалима.

Од 2001. до 2009. године је био гостујући предавач у Истраживачкој станици Петница на програмима иновације знања у области биоматерија, коју је 2001. године увео као нову истраживачку дисциплину. Током 2005. године боравио је на Оксфорд Универзитету на Одељењу за материјале у групи за полимере и биоматеријале. Током фебруара-марта 2007. године био је члан ACS Adriatic Delegation у САД.[2] Професор је на докторским студијама из области биомедицинског инжењерства на Београдском Универзитету (Мултидисциплинарне студије) од 2010. године. На Медицинском факултету у Нишу предмет ткивно инжењерство на докторским студијама предавао је 2012/13. године. Од 2013. до 2020. године предавао је на докторским студијама Електротехничког факултета у Београду. Од 2012.-2014. године био је национални експерт из области нанобио наука у истраживачком центру Европске комисије у Испри (Италија).[3]

Публикације[уреди | уреди извор]

Аутор је или коаутор 3 патента а у периоду од 1999. до 2004. године био је творац 2 нове технологије и 2 нова производа, уведених у праксу и комерцијалну производњу.

До сада је био уредник 11 зборника радова домаћих и међународних конференција и коуредник 1 међународне монографије.[4]

Као аутор или коаутор објавио је до сада преко 350 библиографских јединица различитих категорија од којих се у бази SCOPUS налази више од 110 научних радова (највише категорије), који су цитирани преко 2600 пута (у бази гугла преко 3800 пута).[5]

Област рада[уреди | уреди извор]

Креативна и фундаментална наука о био-нано композитним материјалима за примену у превентивној и регенеративној медицини.[6]

Чланство[уреди | уреди извор]

Дописни члан Академије инжењерских наука Србије од 2012. године а редовни од 2022.[7], члан председништва (2008.- данас) Друштва за истраживање материјала Србије[8], члан Друштва физико-хемичара Србије а у периоду 2002—2012. година председник научног и организационог одбора Конференција младих истраживача „Наука и инжењерство нових материјала“.[9] Био је члан научних и организационих одбора више међународних конференција (Balkan Phisical Union 2006, Turkey; International Congress on Ceramics 2008, Italy; Conference on Physical Chemistry and Functional Materials 2018, Turkey [10] итд.).

Уредник је часописа Journal of Chemistry: Materials Chemistry (Academic Editor)[11] и Advanced Journal of Chemistry-Section A (Senior Editor)[12]. Члан је уређивачких одбора часописа Техника – Нови материјали, Oriental Journal of Chemistry, Journal of Medicinal and Chemical Sciences, Nanoscience and Nanometrology.

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1986. златна плакета за остварене резултате на савезним такмичењима Југославије, Науку младима.
  • 1997. златна медаља од стране проналазача и иноватора Југославије.
  • 2001. најбоља докторска дисертација, Привредна комора града Београда.
  • 2008. Награда града Београда за природне и техничке науке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ САНУ Институт техничких наука „Ненад Игњатовић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013
  2. ^ Official Reports from the Chicago Meeting | June 4, 2007 Issue - Vol. 85 Issue 23 | Chemical & Engineering News
  3. ^ Nanotechnology - JRC Science Hub - European Commission
  4. ^ Calcium phosphate Ceramics - Bioresorbable Polymer Composite Biomaterials, Приступљено 17. 4. 2013.
  5. ^ https://scholar.google.com/citations?sortby=pubdate&hl=en&user=GIO6F7UAAAAJ&view_op=list_works
  6. ^ Елсевиер књига: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780323480635000010
  7. ^ АИНС - чланство: „Ненад Л. Игњатовић“, приступ 17.4.2013(језик: српски)(језик: енглески)
  8. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2020. г. Приступљено 12. 07. 2020. 
  9. ^ MRS Serbia, Приступљено 17. 4. 2013.
  10. ^ „PCFM 2018 - Welcome - Committee”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2018. г. Приступљено 04. 05. 2018. 
  11. ^ https://www.hindawi.com/journals/jchem/editors/
  12. ^ http://www.ajchem-a.com/journal/editorial.board?edbc=6336


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Игњатовић&oldid=27396177”