Никола Булатовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Булатовић
Лични подаци
Датум рођења (1971-08-28)28. август 1971.(52 год.)
Место рођења Подгорица, СФРЈ
Држављанство  Црна Гора
Висина 2,12 m
Информације о каријери
Про каријера 1990—2010
Позиција центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1990—1993
1993—1994
1994—1995
1996—1998
1998—2000
2000—2001
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2007
2007—2010
Будућност
Профиколор
Партизан
ФМП
Будућност
Партизан
Монтепаски Сијена
Хапоел Тел Авив
Азовмаш
Асесофт Плоешти
АЕЛ Лимасол
Игокеа
Беовук

Никола Булатовић (Подгорица, 28. август 1971) је бивши југословенски и црногорски кошаркаш. Играо је на позицији центра.

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Будућности одакле је 1993. отишао у Профиколор. У сезони 1994/95. је био члан Партизана са којим је освојио Првенство и Куп СР Југославије. Следи играње за ФМП са којим је освојио Куп 1997. године. Вратио се у Будућност 1998. и са њима је два пута био шампион државе. Још једном је обукао дрес београдских црно-белих у сезони 2000/01. након чега је почела интернационална каријера. Играо је за Монтепаски Сијену у сезони 2001/02. и освојио Сапорта куп. Касније је играо за Хапоел Тел Авив, Азовмаш, Асесофт (освојио ФИБА Куп Европе 2005), АЕЛ Лимасол, Игокеу а последње сезоне каријере је одиграо у екипи Беовука.

Са репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 1997. у Шпанији и на Светском првенству 1998. у Грчкој.[1]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Оптужба за силовање[уреди | уреди извор]

Булатовић је 1998. године оптужен за силовање тада петнаестогодишње гимназијалке која је дошла код њега да уради интервју за школски лист. Он је на суђењу негирао кривицу и тврдио је да је до сексуалног односа дошло уз девојчин пристанак. Суд му није поверовао и први пут је осуђен на три године затвора крајем 1998, да би та казна на поновљеном суђењу 2003. била повећана на пет. Ту пресуду је у јанару 2006. потврдио Врховни суд.

После пресуде, Булатовић је био у бекству шест година, да би по међународној потерници Интерпола био ухапшен 17. децембра 2011. у Санто Домингу у Доминиканској републици.[2] Пар дана касније је изручен Црној Гори.[3] У затвору у Спужу је провео четири године и 15 дана, а од 28. новембра 2015. је на слободи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Player Profile: Nikola Bulatović”. fiba.com. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 16. 10. 2013. 
  2. ^ „Uhapšen košarkaš Nikola Bulatović”. b92.net. Приступљено 16. 10. 2013. 
  3. ^ „Nikola Bulatović izručen Crnoj Gori”. blic.rs. Приступљено 16. 10. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]