Никола Кусовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Кусовац
Датум рођења(1935-02-23)23. фебруар 1935.(84 год.)
Место рођењаБеоград
Краљевина СХС

Никола Кусовац (Београд, 23. фебруар 1935.) историчар уметности, кустос Народног музеја у Београду.

Биографија[уреди]

Године Другог светског рата и прве поратне године провео је на Цетињу, где је матурирао школске 1953/54 године. По повратку у Београд одслужио је војни рок и потом јануара 1961. дипломирао историју уметности као студент генерације Филозофско-историјског факултета у Београду. Од фебруара 1962. до маја 1963. боравио је у Риму и Јоханезбургу. Одмах по повратку у Београд запослио се као кустос, прво тек основане Продајне галерије, а од новембра 1963. Народног музеја у Београду.

Као стручњак за српско сликарство XVII и XIX века стекао је звање музејстог саветника и био дугогодишњи шеф Одељења за историју уметности Народног музеја. Поред стручног и научног рада, у првом реду везаног за уметност Срба после Велике сеобе 1690. године, активно се бавио ликовном критиком. Објавио је око 2.000 радова међу којима и монографије о сликарима: Јовану Поповићу, Ђури Јакшићу, Катарини Ивановић, Павелу Ђурковићу, Ђорђу Крстићу, Стевану Тодоровићу и Павлу-Паји Јовановићу, затим Недељку Гвозденовићу, Миодрагу Вујачићу-Мирском, Радовану-Раши Тркуљи, Милану Маринковићу-Цилету, Александру Луковићу-Лукијану, Ратку Шоћу, Милети Ћоровићу, Моми Капору, Слободану Сотирову, Душану Гавели итд., као и многе есеје и научне радове попут оних о стваралаштву Александра Добрића, Николе Милојевића, Владимира Жедринског, Иље Рјепина, Ананија Вербинског, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Бете Вукановић, Љубинке Јовановић, Миодрага Рогића, Милована Видака итд. Аутор је и коаутор више од осамсто изложби приређених у Београду, широм Србије, Југославије и многе у иностранству. Водио је на стотине успелих хуманитарних акција и одржао око хиљаду предавања.

Добитник је многих награда, међу којима су најзначајније Вукова награда, Изванредни златни беочуг за животнио дело, Златна значка КПЗ, награда Вечерњих новости за подвиг године и разне плакете, повеље, дипломе и захвалнице.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Никола Кусовац: Савремени традиционалисти, Српско сликарство 1980 — 2010. уз изложбу Збирка слика малог формата у галерији „HEXALAB“ у Београду.

Спољашње везе[уреди]