Никола Милутинов

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Милутинов
Милутинов у дресу ЦСКА из Москве 2020.
Лични подаци
Датум рођења (1994-12-30)30. децембар 1994.(29 год.)
Место рођења Нови Сад, Србија,
СР Југославија
Висина 2,13 m
Информације о каријери
НБА драфт 2015. / 26. пик, 1. рунда
Одабрао: Сан Антонио спарси
Про каријера 2011—данас
Позиција центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2011—2012.
2012—2015.
2015—2020.
2020—2023.
2023—
Хемофарм
Партизан
Олимпијакос
ЦСКА Москва
Олимпијакос
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2015— Србија
Награде
  • Члан друге најбоље петорке Светског првенства (2023)
  • Члан идеалне европске петорке у избору новинара сајта Eurobasket.com (2019)
  • Играч с највише скокова у Евролиги (2020, 2021)
  • Првак ВТБ јунајтед лигe (2021)
  • Првак Суперкупа ВТБ јунајтед лиге (2021)
  • Најкориснији играч ВТБ јунајтед лиге (2023)
  • Кошаркаш с највише скокова у ВТБ јунајтед лиги (2022, 2023)
  • Члан идеалне петорке ВТБ јунајтед лиге (2022, 2023)
  • Првак Јадранске лиге (2013)
  • Првак Првенства Србије (2013, 2014)
  • Првак Првенства Грчке (2016)
  • Првак Суперкупа Грчке (2023)
  • Играч који је највише напредовао у Првенству Грчке (2017)
  • Члан идеалне петорке Првенства Грчке (2018, 2019)
  • Члан друге најбоље петорке Првенства Грчке (2017)
  • Члан ол-стар утакмице у организацији Кошаркашког савеза Грчке (2018, 2019)
  • Играч с највише скокова на турниру Акрополис (2023)

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com

Никола Милутинов (Нови Сад, 30. децембар 1994) српски је кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Олимпијакос.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Милутинов је играо у јуниорима Хемофарма, а деби у првом тиму вршачког клуба је имао током сезоне 2011/12. У јуну 2012 је потписао четворогодишњи уговор са Партизаном.[1] Са Партизаном је освојио шампионски прстен Јадранске лиге 2013. године, а такође је постао и првак Србије 2013. и 2014. године. На НБА драфту 2015. године, изабран је као 26. пик од стране Сан Антонио спарса.[2]

Олимпијакос[уреди | уреди извор]

Милутинов је 25. јула 2015. напустио Партизан и потписао трогодишњи уговор са Олимпијакосом.[3] Две године касније је потписао нови трогодишњи уговор са клубом.[4]

У екипи Олимпијакоса је провео укупно пет сезона. Освојио је једну титулу шампиона Грчке (2015/16), два пута је био изабран у најбољу петорку тамошњег првенства (2018, 2019), а такође је 2017. добио награду за играча који је највише напредовао.[5] Два пута је био и учесник Ол стар утакмице грчког првенства.

У последњој сезони у клубу, која је на крају поништена због пандемије ковида 19, у Евролиги је бележио просечно 10,3 поена, 8,2 скока и 1,2 асистенције. Био је најбољи скакач Евролиге, али и пети у целом такмичењу по просечном индексу корисности (19,21). Испред њега су били само Шејн Ларкин (25,76), Никола Миротић (22,46), Мајк Џејмс (20,86) и Алексеј Швед (19,38), па је тако Милутинов био најкориснији центар Европе.[6]

ЦСКА Москва[уреди | уреди извор]

Почетком јуна 2020. је потписао трогодишњи уговор са московским ЦСКА.[6] На утакмици 17. кола Евролиге у сезони 2020/21, када је ЦСКА славио на гостовању Олимпији из Милана (87:91), Милутинов је забележио 17 поена и 19 скокова, од којих су чак 16 били офанзивни.[7] Тим учинком је оборио рекорд Евролиге по броју ухваћених лопти у нападу на једној утакмици.[8] За партије пружене током децембра 2020, добио је награду за најкориснијег играча месеца у Евролиги.[9] ЦСКА је овај месец завршио са шест победа на исто толико мечева, а Милутинов је током овог периода бележио просечан дабл-дабл учинак са 12,3 поена, 12,5 скокова уз индекс корисности 24.[9] Крајем јануара 2021. године, на утакмици 23. кола Евролиге са Бајерном, Милутинов је доживео повреду рамена због које је пропустио остатак сезоне 2020/21.[10]

У фебруару 2022. године, ЦСКА је заједно са осталим руским клубовима суспендован из Евролиге због Руске инвазије на Украјину.[11] Милутинов је и поред овога остао у ЦСКА иако је већина његових иностраних саиграча напустила клуб.[12] Милутинов је остатак 2021/22. и комплетну 2022/23. сезону наступао за екипу ЦСКА само у ВТБ јунајтед лиги. Добио је награду за најкориснијег играча ВТБ јунајтед лиге за сезону 2022/23. Бележио је просечно 16,1 поен и 9,1 скок за просечан индекс корисности 28,4.[13] По истеку уговора, на крају такмичарске 2022/23, Милутинов је напустио ЦСКА. За руски клуб је наступио на укупно 119 утакмица, бележећи просечно 12,2 поена и 8,6 скокова по утакмици.[14]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Наступао је за све млађе селекције репрезентације Србије. Са репрезентацијом до 19 година освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Чешкој 2013. године.

За сениорску репрезентације Србије је дебитовао на Европском првенству 2015. Играо је и на Светском првенству 2019. као и на Европском првенству 2022. године.

Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству 2023. Био је кључни играч Србије на том првенству. Изабран је у други најбољи тим првенства.[15]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЖУРНАЛ:Партизан довео Милутинова из Хемофарма!”. kosarka.rs. Архивирано из оригинала 27. 06. 2015. г. Приступљено 26. 6. 2015. 
  2. ^ „НБА драфт: Милутинов изабран од стране Сан Антониа”. novosti.rs. Приступљено 26. 6. 2015. 
  3. ^ „Б92: Милутинов три године у Олимпијакосу”. b92.net. 25. 7. 2015. Приступљено 25. 7. 2015. 
  4. ^ „Никола Милутинов продужио уговор са Олимпијакосом до лета 2020. године”. zurnal.rs. 9. 10. 2017. Приступљено 2. 6. 2020. 
  5. ^ „Милутинов је највише напредовао”. mvp.rs. 11. 6. 2017. Приступљено 2. 6. 2020. 
  6. ^ а б „Званично: Милутинов прешао у ЦСКА”. mozzartsport.com. Приступљено 2. 6. 2020. 
  7. ^ „Brutalni Milutinov - 17 poena i rekordnih 19 skokova!”. mozzartsport.com. 30. 12. 2020. Приступљено 31. 1. 2021. 
  8. ^ „Milutinov srušio Fučkin rekord, CSKA Partizanov”. sportklub.rs. 30. 12. 2020. Приступљено 31. 1. 2021. 
  9. ^ а б „Milutinov odigrao mesec za pamćenje: Dabl-dabl prosek i MVP nagrada”. mozzartsport.com. 4. 1. 2021. Приступљено 31. 1. 2021. 
  10. ^ „Milutinov završio sezonu”. mozzartsport.com. 30. 1. 2021. Приступљено 31. 1. 2021. 
  11. ^ „Evroliga zvanično suspendovala sve ruske klubove!”. mozzartsport.com. 28. 2. 2022. Приступљено 30. 5. 2023. 
  12. ^ „SVI POBEGLI IZ MOSKVE, SAMO JE SRBIN OSTAO! Ruski velikan DESETKOVAN zbog rata, ali Nikola je i dalje sila u reketu!”. mondo.rs. 7. 3. 2022. Приступљено 30. 5. 2023. 
  13. ^ „Nikola Milutinov MVP VTB lige”. mozzartsport.com. 25. 4. 2023. Приступљено 2. 5. 2023. 
  14. ^ „Thank you, Niko!” (на језику: енглески). cskabasket.ru. 30. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023. 
  15. ^ „World Cup 2023 All-Second Team, Best Coach and Best Defensive Player Awards revealed”. FIBA. 10. 9. 2023. Приступљено 15. 9. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]