Никола Пејаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Пејаковић
Пејаковић 2019.
Лични подаци
Пуно имеНикола Пејаковић
НадимакКоља
Датум рођења(1966-09-16)16. септембар 1966. (57 год.)
Место рођењаБања Лука, СР БиХ, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
БиХ
РелигијаПравославни хришћанин
Рад
Активни период1989 — данас
Веза до IMDb-а

Никола Пејаковић (Бања Лука, 16. септембар 1966) српски је глумац, редитељ, сценариста и музичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 16. септембра 1966. у Бањој Луци. После завршене Средње ликовне школе уписао је Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду, одсек позоришне режије.[1]

Добитник је награда: за најбољу режију на 7. међународном фестивалу комедије „Мостарска лиска“ за режију представе „Народни посланик“[2][3], најбољу режију на 54. „Стеријином позорју“, плакету удружења грађана „Град“ за развој позоришне сцене у Републици Српској и режију представе „Народни посланик“[4]

Додјељен му је Орден части са златним зрацима Републике Српске.[5]

Музика[уреди | уреди извор]

Коља је у два наврата окупио групу пријатеља у ad hoc музичку групу „Коља и смак белог дугмета“[6] и са њима снимио два музичка албума који нису доживјели већу комерцијализацију, али необична музика и текстови са тих албума су ипак остали запажени. Заједно са Магнификом пева песму Дивна за серију Сенке над Балканом.

Аутор је и извођач антологијске песме Хаљиница боје лила[7]

Године 2015. почиње са радом група Гробовласници, предвођена Кољом, Војиславом Аралицом (гитара, аранжмани, продукција) и Иваном Алексијевићем (клавир), и креће успешну концертну промоцију, која траје до данашњих дана. Запажени су њихови наступи у Београду (бивши Дом синдиката, Бир фест, Ташмајдан, Фест клуб, Битеф Арт кафе, ТВ шоу Три боје звука итд), Крагујевцу (Арсенал фест 2023), Нишу (Фидбек - 2 вечери заредом 2019, Рођендански коцерт Бановина 2021. и 2023), Чачку (Фестивал Прича 2022), Новом Саду, Бања Луци (2023), Сремској Митровици, Смедеревској тврђави итд...

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • Мама немој плакати (Коља и Смак белог дугмета), 1999.
  • Музика из филма Нормални људи, 2001.
  • Коља (Коља), 2009.
  • Гробовласници (Коља),[8] 2013.
  • Четири прста (Коља),[9] 2018.
  • Срећа и друге бриге (Коља и Гробовласници),[10] 2023.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Био је један од потписника подршке листи Александар Вучић — Србија не сме да стане пред парламентарне изборе у Србији 2023.[11]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Глумачке и редитељске награде[уреди | уреди извор]

  • Награда за најбољу режију на 7. међународном фестивалу комедије „Мостарска лиска“ за режију представе „Народни посланик“;[2][3]
  • Награда за најбољу режију на 54. „Стеријином позорју“;
  • Плакета удружења грађана „Град“ за развој позоришне сцене у Републици Српској и режију представе „Народни посланик“.[4]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1980-е
1989. Апстиненти Љуба
1990-е
1992. Ми нисмо анђели Таксиста
1992. Проклета је Америка
1993. Кажи зашто ме остави Инвалид
1994. Два сата квалитетног програма Деда Мраз
1995. Сложна браћа Чорба/Саобраћајац
1995. Отворена врата Заре
1996. Лепа села лепо горе Халил
1998. Ране Кафеџија Фића
1999. Небеска удица Локатор
2000-е
2000. Сенке успомена Сима
2000. Рат уживо свирач
2001. Нормални људи асистент
2002. Мртав ’ладан Коле (детектив Кокни Кол)
2002. Заједничко путовање гуслар
2002—2003. Казнени простор шеф оркестра
2003. Црни Груја ага Аганлија
2004. Пад у рај Стратимировић
2004. Лифт мајстор Лаза
2005. Свадба
2005. Хероји за један дан
2005. Ми нисмо анђели 2 матичар
2006. Ми нисмо анђели 3: Рокенрол узвраћа ударац Борко Павић Доријан
2006. Гуча! певач
2007. Љубав, навика, паника Бојан
2008. Хитна помоћ
2008. Има нас двојица
2010-е
2010. Мотел Нана домар
2011. Здухач значи авантура Аца
2012. Црна Зорица Жика
2012. Артиљеро тип у кућном мантилу
2016. Стадо Баја
2017. The Books of Knjige — Случајеви правде Лабрадор
2017. Месо Славко
2017. Месо Славко
2019. Такси блуз Борис
2020-е
2020. Хотел Балкан Слађан посластичар
2020. Кости отац Драган
2020. Викенд са ћалетом професор
2020. Јужни ветар (ТВ серија) Босанац
2021. Небеса Славко
2021. Адвокадо Завиша Трулић Заре Бели
2022. Чудне љубави свештеник
2022−данас Сложна браћа: Следећа генерација Чорба
2022. Државни службеник Едо
2022. Бунар (ТВ серија) Грга
2022. Ала је леп овај свет Љубиша
2022−2023. Шетња с лавом гост у Униној емисији
2023. Певачица (ТВ серија) Драгоје / човек с псом
2020-2023. 12 речи Жарко Чечерина
2023-2024. Тома (ТВ серија) Никола
2024. Koжа (ТВ серија) Слободан
2024. Круна
2024. Yugo Florida

Режија[уреди | уреди извор]

Сценарио[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ 54. STERIJINO POZORJE 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ а б Mostar: Završen 7. međunarodni festival komedije „Mostarska liska“[мртва веза], Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ а б Predstavom „Igra plakanja“ završen festival komedije „Mostarska liska“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ а б Uručene nagrade najzaslužnijim građanima, Приступљено 15. 4. 2013.
  5. ^ а б BLportal_V (2023-01-08). „Orden časti sa zlatnim zracima: Odlikovan reditelj Nikola Kolja Pejaković”. BL Portal (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-01-14. 
  6. ^ http://www.myspace.com/koljaismakbelogdugmeta
  7. ^ Haljinica boje lila - Nikola Pejaković (на језику: српски), Приступљено 2023-09-19 
  8. ^ Nikola Pejaković Kolja - Grobovlasnici (ceo album) (на језику: српски), Приступљено 2023-09-19 
  9. ^ Kolja - 4 prsta (album) (на језику: српски), Приступљено 2023-09-19 
  10. ^ „Kolja i Grobovlasnici - Sreća i druge brige (album) - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2023-09-19. 
  11. ^ „Ovo je spisak ljudi koji su podržali listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“: Među njima Dragan Stojković Piksi, Nikola Jokić, Nikola Pejaković…”. Danas. Приступљено 8. 12. 2023. 
  12. ^ „Укази о одликовањима”. Председник Републике Србије. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Пејаковић&oldid=27454273”