Никол Пашињан

С Википедије, слободне енциклопедије
Никол Пашињан
Лични подаци
Пуно имеНикол Вавоји Пашињан
Датум рођења(1975-06-01)1. јун 1975.(48 год.)
Место рођењаИџеван, СССР
ДржављанствоЈерменско
УниверзитетДржавни универзитет у Јеревану
Професијановинар
Политичка каријера
Политичка
странка
Грађански договор (2013—данас)

16. премијер Јерменије
Тренутна функција
Функцију обавља од 8. маја 2018.
ПредседникАрмен Саркисијан
Вахан Хачатурјан
ПретходникСерж Саргсјан
Карен Карапетјан в.д.
Наследник
Званични веб-сајт
http://www.nikolpashinyan.com/

Потпис

Никол Воваји Пашињан (јерм. Նիկոլ Վովայի Փաշինյան; Иџеван, 1. јун 1975) јерменски је новинар, политичар и председник Владе Републике Јерменије од 8. маја 2018 године.[1] Обављао је и функцију народног посланика у Скупштини Јерменије у периоду 20122018. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је журналистику на Јереванском филолошком факултету, али је након четири године студија избачен са факултета због политичких делатности. Радио је и као главни и одговорни уредник дневног листа Ајкакан жаманак (1999−2008) који је био повезан са активностима јерменске опозиције. Као лидер опозиције предводио је, почетком 2018. године, вишенедељне протесте против власти у Јеревану који су на крају резултирали оставком тадашњег премијера Сержа Саргсијана. На изборима одржаним 9. децембра 2018. године његова странка савез „мој корак” осваја 70% на изборима за јерменски парламент.

Ожењен је и отац четворо деце.

Спољна политика[уреди | уреди извор]

Пашињанов мандат обележило је захлађивање односа са Руском Федерацијом и зближавање са ЕУ и САД. Повукао је Јерменију из војних вежби ОДКБ-а и најавио повлачење из ове организације.[2]

Питање Нагорно-Карабаха[уреди | уреди извор]

Јерменија је под вођством Пашињана изгубила у Другом рату за Нагорно-Карабах, а Пашињан је потписао мировни споразум са председником Азербејџана. Касније је, у два наврата, на самитима под покровитељством ЕУ признао територијални интегритет Азербејџана над Нагорно-Карабахом.[2]

У септембру 2023. године, након антитерористичке операције Азербејџана у Нагорно-Карабаху, Пашињан није желео да да наређење за оружану интервенцију и одбрану Нагорно-Карабаха.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Premijer Jermenije podneo ostavku, parlamentarni izbori 20. juna”. www.021.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25. 
  2. ^ а б в Rašević, Biljana Mitrinović. „Pašinjan je izručio Stepanakert Bakuu”. Politika Online. Приступљено 2023-09-22. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]